Dino Merlin: Da nisam pevač, možda bih nastavio da radim u fabrici ležajeva
Ušuškan bezrezervnom ljubavlju porodice, supruge Amele, kćerke Naide i sina Hamze, sarajevski kantautor Dino Merlin o prošloj godini govori sa osmehom, uveren da su trenuci vredni sećanja najbolji izvor snage za borbu sa surovom svakodnevicom.
U razgovoru za „Hello!“ proslavljeni umetnik evocira sećanja na praznične dane u roditeljskom domu, govori o svojim strahovima, željama i iskušenjima, i otkriva kada je shvatio da stari brže od svojih pesama.
Kakvi su vaši konačni utisci o 2014. godini?
„Bila je ovo veoma dinamična godina, uzbudljiva, nepredvidiva i krcata obavezama, ali je meni i mojoj porodici donela prekrasne trenutke. Smatram da bi svako od nas trebalo da se fokusira na lepe stvari. Loših je svakako previše – na svakom koraku i u svakom danu, a snagu možemo da crpimo jedino iz momenata koji su vredni sećanja“.
Kako bi danas izgledao vaš život da niste uspeli u muzici?
„Ko zna. Možda bih nastavio da radim u fabrici ležajeva „Vogošća“. Sigurno ne bih, budući da je reč o još jednoj u nizu fabrika uništenih nemarom vlasti i države. Ne razmišljam previše o tome, ali ne zato što je moj život pre muzike period koji želim da zaboravim. Ne, i u mom, kao i u vašem životu, postoje trenuci koji su manje dragi, za koje bismo voleli da je naše životno iskustvo siromašnije, ali ne bih ih menjao ili zaboravio, jer svaki taj tren učinio me je onakvim kakav sam danas“.
Šta najviše zamerate vašoj generaciji?
„Što ništa nismo naučili od prethodnih generacija, što smo, kao i svaka prošla i buduća generacija, mislili da svet počinje od nas. Znate kako kažu: Pre mene mrak, posle mene potop. Tako se ponaša i moja i svaka nova generacija, a što manje godina imaju, sve su uvereniji u sopstvenu bezgrešnost. Valjda je neophodno odrasti, doći u pozne godine, kada vaše vreme u pravilu već prođe, kako bismo shvatili da prošlost služi da se iz nje uči i da starije generacije poseduju mudrost koju im nisu donele knjige i nauka, ali jeste život. Trebalo ih je pažljivije slušati, kad smo imali priliku za to“.
Kompletan intervju možete da pročitate OVDE.
Autor: Nikola Golubović
Foto: PR
