Đole Balašević:“Ja sam kao mini suknja, uvek se vraćam u modu“
Đorđe Balašević već više od tri decenije hrabro i uporno pliva kroz, često mutne, vode muzičke industrije na ovim prostorima. Kantautor na svojim nastupima često prepričava zgode i dogodovštine iz mladosti, vezane uglavnom za svoju porodicu, a mnoge će se naći i u knjizi "Kalendar mog detinjstva", na kojoj trenutno radi. Balašević je, uz pomoć svoje porodice okupljene u producentskoj kući "Salajka", više od godinu dana proveo i snimajući film "Kao rani mraz", čija se premijera uskoro očekuje. U poslednjih nekoliko meseci održao je više od 25 koncerata u Zagrebu."To su ustvari nastupi. Ne bih ih nazvao koncertima, jer ja tu puno pričam, pa mi je čak malo i žao Duje koji sedi za klavirom onoliko bez posla. Dugo sam na sceni. ‘Bitlsi’ su se raspali jer su svima počeli da budu dosadni. Pazi, ‘Bitlsi’! Ja ne mogu, nažalost, da se raspadnem. Njih je bilo četvorica, al’ ja ne mogu to sam da napravim nikako. Ali, gledao sam da s vremena na vreme napravim neki otklon, da napišem knjigu, malo se sklonim ili da se pojavim u nekoj drugoj formi, napravim neki akustični album, kao "Naposletku" ili kao "Rani mraz". Sad sam radio nešto malo i na filmu. Gledam da sve to bude opravdano, svi ti susreti. Ne sad da glumim nešto, kao, ovo mi je oproštajni koncert. Pa da se onda vraćam, slavim 30 godina, pa 35, pa… I mislim da je mali broj neupućenih i onih koji to pogrešno shvate. Ja se sa svojom publikom dobro znam i dugo sam pripremao nešto čime ih neću razočarati", izjavio je Balašević za hrvatski portal "Net.hr".
O knjizi koju piše, kaže da to nije njegova klasična biografija, jer je priča izmišljena. "Ali, sve su to, naravno, iskustva koja potiču iz privatnog života. Izmenio sam imena glavnih aktera, baka i dedova… Mada, niko od njih, nažalost, više nije živ i ne može da me više tuži. Primetio sam na koncertima da ljudi više vole tu vrstu priča koja nije opterećena aktualnostima, politikom, problemima koje imamo. U svim onim velikim i pompoznim rečenicama i stavovima koji su bili prisutni kad smo jurili Slobu Miloševića i kad su koncerti ustvari bili mitinzi, odjednom najbolje prođe priča o nekoj tetka Jovanki koja je pravila tortu od ananasa. Onda shvatiš da je ljudima dosta svega ovoga, kao i meni, na kraju krajeva. Knjiga ima drugi fazon. Prilično sam ponosan onime što sam dosad uradio. Tako da i to jedva čekam da se pojavi. Mislim da će negde na proljeće biti gotovo." Poslednjih godina Đole pravi veće pauze između objavljivanja albuma. "Namerno sam napravio pauzu. Sve je to došlo do jednog nivoa kad je bilo super, odlično… Imao sam desetak koncerata za redom u Centru "Sava". To je bila neka vrsta rekorda. Sve ukupno možda 120, 130, nisam ih brojao, možda 140. Uradiš deset koncerata u nizu, što je uspeh vredan svetske pažnje. Ali, niko to više nije primećivao kao neko naročito čudo. Bilo je ono, kao ‘bio sam ti na koncertu, kakav je bio? Super. Kakav? Super!’ Uvek je super. Bio sam kao Sergej Bubka, koji je skakao s motkom. On skoči 5,20 i kad ne obori taj dan svetski rekord svi se razočaraju. Koliko je skočio? 5,19. A ovi drugi? 4,20. Nije važno što je on još uvek iznad svih. Onda sam pomislio da je možda ipak bolje da se ja malo sklonim. Da ja to učinim pre nego što publika pomisli da bih se trebao malo skloniti. Ja u šali govorim da sam kao mini suknja. Svakih pet godina se vraćam u modu. Desilo mi se da napravim najbolje stvari. Ono, najbolje moguće i bio sam siguran da će to izazvati strašan uspeh. Nije u tom momentu upalilo i onda sam morao da pričekam dve, tri godine. Nekad naiđe, jednostavno, trenutak za nešto. Mislim da je dobar trenutak za film, odličan trenutak i za ovo što se dešava. A za velike koncerte i za tu vrstu promocije, mislim da to mogu prepustiti nekima drugima. Ljudima koji su željni da malo zadovolje svoj ego. Ja sam svoj ego zadovoljio ’79. godine u proleće", rekao je Balašević.
Izvor: „Net.hr“
