Đole Đogani za SCANDAL! Luni, Anabeli i Gagiju sam rekao da se malo povuku, da više ne prave sranja

Đole Đogani je srećan čovek. Kao i svake godine ovog leta uživa u Budvi, kako kaže, sa obe svoje porodice. Sa ćerkama iz prvog braka Silvijom i Marinelom i unukom, sa sinom Adrianom i ćekom Laurom iz drugog braka i sa suprugom Vesnom. Svi se fantastično slažu i zajedno uživaju. Pre nekoliko dana izbacio je nove pesme Sajonara i Paru na paru… Komentari fanova su odlični, ali mu raspoloženje mu jedino kvari što ga svaki čas neko nešto pita o bratanici Luni. Nadao se da će se tačka na tu priču staviti kada se rijaliti završi. Međutim, stalno se nastavljaju nove, neočekivane epizode. U poslednjoj, Luna je rekla da Đole nije porodica…

– Stalno nastavljaju rijaliti. Skoro sam ih pitao – pa ljudi, da li smo se mi nešto dogovorili? A Gagi kaže – pa ko si ti da moramo tebe da slušamo? Nisam se ja odrekao nikoga, nisam rekao da mi oni više nisu porodica. Samo sam rekao da ne mislim kao oni. Ne želim da ljudi zaključe da mi mislimo isto. Dosta mi je više te priče. Uživam da vreme posvećujem svojoj deci, to me ispunjava. Ali sve što sam uradio, izbacio nove pesme, pada u senku priče o prezimenu. To me malo razočarava, neprijatno mi je. Mnogi tvrde da ne gledaju rijaliti, a da sad izbije treći svetski rat, njih bi više zanimalo da li su se Kija i Sloba pomirili i šta smo Luna i ja rekli jedno drugom!

Koliko te pogađa što se u centru pažnje nisi našao zbog muzike?

– Ma šta ima da me boli! Ljudi koji me vole, nerviraju se više od mene. Stalno me obaveštavaju, šalju mi linkove na kojima su Lunina gostovanja. Eto, opet me je komentarisala na pogrešan način. Više i ne vredi da bilo šta govorim. Ako Luna i njena mama nisu razumele poruku koju sam joj poslao, ako su zaključile da sam u toj poruci rekao nešto loše, da sam ja napadao, stvarno ne znam više šta da kažem.

Mnogi komentarišu da je poruka mudra, diplomatska, odmerena…

– Ja nju nisam napadao kao ličnost, kao našu Lunu. Samo sam kritikovao njeno ponašanje. Ako sam joj stric, ako sam stariji, valjda imam pravo da kažem da nije trebalo da pokazuje bes, da udara, da baca. Anabela i Luna vrlo lako padaju na provokacije. Isprovocirali su je da sam rekao da bruka prezime i onda ona kreće da pljuje po meni i da govori da joj nisam porodica. Ljudi moji, ne mogu da se razjasnim sa njima! Lunu kao ličnost sam podržao. Evo vrlo jednostavnog primera poznatog u psihologiji. Kad dete uradi nešto loše, ne kažeš mu da je budala, kreten, idiot, već kritikuješ njegovo ponašanje. Kažeš mu – Ljubavi, to što si razbio čašu, nije lepo, ružno je! Kažeš mu, da se ne bi ponovilo, ukažeš mu na grešku.

Pominješ dogovor sa Gagijem, Anabelom i Lunom. Šta ste se to dogovarali?

– Luni sam poslao poruku kad je otišla na more. Rekao sam – Molim vas, hajde malo, stišajte se. Nemojte da se pojavljujete, nemojte da pričate. Neka se malo smiri situacija. Bar nedelju dana da se ne pojavljuju po medijima, ne pričaju gluposti, ne prave sranja. Jer, sve to uadara po mojim leđima! Da se malo povukla, sklonila, dok se ostali prepucavaju, dok se ne ispucaju, dok nam izlaze iz frižidera, dok na njih nalećemo i u travi, svi bi je se zažaleli, pitali se gde je, bila bi na dobitku, izvukla bi neku korist. Ali oni ne mogu da se smire, moraju da se pojavljuju. Ne umeju da razmišljaju! Luna sad tu priča o jedenju mesa. Ko jede svoje meso, ko jede čije meso? Kakvi su to krvoločni izrazi? Čime sam ja to njih ponizio? Onom porukom koju nisu shvatili? Lunu podržavaju samo Anabela i Gagi od cele familije. Oni samo žele da ih još neko podržava. Samo porodica Funky G…

Sreli ste se?

– Naravno, sate i sate smo proveli u razgovoru po kafićima, restoranima… Družili smo se, pričali, govorili. Zar misliš da je Gagi nešto razumeo? Zar misliš da su Anabela i Luna shvatile poentu? Celi svet je shvatio, a Gagi, Luna i Anabela nisu! Pa ja sam nju podržavao, ja sam napravio onaj video o Luninoj i Slobinoj ljubavi. Ono što su radili posle, nije bila ljubav. Kada se u ljubav umešaju bes, ljubomora, razočarenje, nema od toga ništa.
Zašto ne veruju da si dobronameran, da im želiš najbolje?

– Oni to ne razumeju! Ne razumeju da treba da postoje granice. Na početku karijere, Gagi je hteo da bude Đogani Funky G. Tada sam mu rekao – Čekaj, ne može tako. Eto, znači, problem sa prezimenom postoji 25 godina! Oni bi svi sad da koriste ono što sam ja brendirao.

Imaš li neku ideju kako da sa time izađeš na kraj?

– Stvarno, ne znam više… Jedino ja da promenim prezime – da uzmem Trivić!

Definitivno joj nisi zabranio da koristi prezime Đogani?

– Ma ne! Luna koristi neke termine koji nisu dobri. U stvari, ne da nisu dobri, već dete ne zna. Verovatno je mama nije učila. Ona ima pravo – to jeste prezime koje je naš otac dao Gagiju, meni, braći i sestrama. Prezime može i treba da se koristi po zakonu, da stoji u ličnoj karti, pasošu, dokumentima. Ali, ja sam od njega napravio brend. Jesam ili nisam?

Jesi!

– Ako neko hoće da bude javna ličnost, treba sam da nađe ime koje će da koristi, treba da na njemu izgradi svoju individualnost. Znaš, ja sam taj problem imao i sa Anabelom. Samo sam je bio zamolio… Neću, kad ukucaš samo prva slova prezimena na jutjubu da mi iskoči – Anabela se ljubila sa Mladenom! Neću to i gotovo! Da sam znao da će moje prezime da postane toliko popularno, da ga koriste i Luna, kao i deca moje braće, a najmanje moja… Zamisli da ja rešim da budem – Đogani koka-kola! Ne može! Istog trenutka bih bio tužen. Ne mogu ja da koristim tuđi brend. Ili, da budem Đole Đogani – Zdravko Čolić. Ili – Đole Đogani Balašević? Javio bi se Balašević i rekao – Đole, nemoj to da mi radiš! Ljudi, pa ni moj sin Adriano neće da koristi prezime Đogani! Pre neki dan, imali smo neko snimanje. A on neće da se slika. Kaže slikaće se kad bude popularan fudbaler i koristiće samo svoje ime. Neće prezime! Ljudi su se šokirali!

Smetalo bi ti da neko ko ne zna pomisli da je Luna tvoja ćerka?

– Naravno! Ako ona uđe u rijaliti i non-stop ponavlja – Đogani, Đogani, neko će i da pomisli da je moja ćerka. A onda bih ja bio odgovoran za njene postupke. Ja samo želim da ljudi znaju ko je ko jer će sutra da se pojavi još neko sa istom forom – prezimenom Đogani. Ima nas dosta! Neki misle – prezivaš se Đogani, jurneš u rijaliti i eto ti uspeha! Ljudi se sprdaju, a ja se nađoh u toj priči, ni kriv ni dužan. Neću da budem u istom košu sa ostalima! Zato lepo molim sve, kao što sam molio Anabelu i Gagija, da nađu svoj identitet u javnosti!

Šta tvoje ćerke Silvija i Marinela kažu na to?

– Marinela je završila turizam, radi u jednom hotelu. Ona izgleda fantastično, razbija kako peva. Kad bi nešto snimila, razbila bi pola estrade! Samo, ona ne želi time da se bavi. Silvija radi u vrtiću, vaspitačica je. Žive mirno, o njima se ništa ne zna. Anabela će sada verovatno nešto da pronađe. Ona inače uvek ima šta da kaže, neku bljuvotinu, neku glupost. Moja starija ćerka Silvija je htela da peva kada je imala petnaestak godina. Tražila je da joj pomognem. Ali, rekao sam joj – Ljubavi, ti ne možeš da pevaš! Ne vredi, nije talentovana. Onda su me svi napali kako neću da podržim svoje dete! Nisam želeo da se bavi pevanjem jer nije dovoljno dobra! Danas mi se Silvija zahvaljuje što sam bio realan! E, tako bi svi roditelji trebalo da budu realni, a ne da podržavaju decu u svakakvim glupostima.

Šta ti najviše smeta?

– Znaš šta, meni je sad mnogo lepo. Svoj život sam organizovao tako da uživam u svemu. Nisam intrigantna ličnost. U godinama sam kad život shvatam ozbiljno, postavio sam sve kako treba, postavio sam dobre temelje u svakom smislu, u karijeri, u porodici. Sad je došlo neko ludo vreme kada se ljudi guraju na sve načine kako bi bili na estradi. Najčešće na pogrešne načine. A ja sam iz dobre, stare Jugoslavije, iz vremena kada je kvalitet bio najbitniji. Tek kada je neko dokazao da ima kvalitet, da vredi, mogao je da postane deo estrade. Ja sam počeo sa plesom, bio sam prvak Evrope, drugi u svetu, moji muzički počeci su vezani za Lepu Brenu, Draganu Mirković… Brend Đogani sam gradio i negovao na jedan drugi način.

Kako ti vidiš situaciju na estradi?

– Na estradi vlada potpuni haos. Više se ne zna ko je ko, šta je šta. Tu su mnogi ljudi za koje se ne zna šta su do juče radili. Ne želim nikoga da napadam, ali to je totalno ludilo. Mnogi počinju karijere po rijalitijima, rađaju se takozvane rijaliti zvezde, peva ko stigne. Uđeš u rijaliti i piči! Veliko je pitanje kako treba raditi, često sam u dilemi. Da li raditi onako kako sam navikao, dobro i vredno, boriti se kvalitetom? Ili, da pravim spdnju, jer danas sprdnja dobro prolazi? Ne bih želeo nikoga da napadam. Ja sam svojim životom, karijerom i statusom, zaista prezadovoljan. Kada rezimiram sve, nema razloga da bude drugačije!

Koliko je teška borba za opstanak?

– Moje pesme se slušaju, radim, trajem. Da kvalitet opstaje, dokazuju mnogi koji su dugo na estradi. Tu su još Zdravko Čolić, Dino Merlin, Brega, legenda Oliver Dragojević je nažalost otišao, ali pesme ostaju. Veliki ostaju. Ovo je novo vreme, novi klinci, nova pravila. I od tih silnih novih klinaca, neki će sigurno ostati. U svemu tome, najteža je borba između kvaliteta i nekih nus pojava. Mnogo toga se izbaci. Znaš, kao kad poplava izbaci svašta. To nešto se nezasluženo pojavi, ljudi to gledaju… Kvalitetu treba mnogo vremena da ispliva, onog lošeg je mnogo više. To ti je kao u svemu, ljudima je mnogo zanimljivije da gledaju nesreće, katastrofe, loše i ružne stvari nego one druge. Nije to samo kod nas, u svetu je tako…

Šta i kako raditi kako bi se ubrzao put do publike?

– Kažem ti, o tome često razmišljam. Zato radim na dva polja. Jedno polje su naše balade, poput pesme Ženske suze, koja ima 32 miliona pregleda bez ikakve reklame. Balade popout Znam ja, Crne oči, Anđeo bez krila… To je ozbiljna priča. Na drugoj strani je Đogani koji se malo zeza! Pesme kao što su Idemo na Mars, Biću poznata, Tata, treba da častiš, Cile, Mile i druge… Eto, to su naša dva fazona i oba dobro prolaze.

Svojevremeno si napravio pravu muzičku revoluciju!

-Jeste, laska mi kad ljudi to kažu. Mi se po medijima ne pojavljujemo često, pa hajde malo da se pohvalim. Kad sam se vratio iz Italije, napravio sam dens pokret. To je bilo nešto potpuno novo i ludo! U vreme kada se kod nas ratovalo, pravili smo lepe, šaljive i emotivne pesme. Kad sam devedesetih počeo da radim, grupa je prvo bila Đogani fantastiko. Oko nas je bila neviđena euforija, haos smo pravili.

Mnogo si uradio za svoju porodicu…

– Jeste, povukao sam celu porodicu! To je bila i neka moja misija. Tu je bio Gagi Funky G, Slađa, Dača Duck, Baki B3, Milan iz Tap 011… Hteo sam svima da pomognem. Naravno, bili su talentovani. Kasnije je svako pravio svoju grupu, postali su individualci. I u Americi, sedamdesetih i osamdesetih godina, bili su poznati Džeksonovi, Džekson fajv. Majkl, Džeremi, Latoja… Kasnije su i njihova deca nastavila, to je normalan proces.

Da li ti je nekada dolazilo da digneš ruke od svega?

– Nije mi to padalo na pamet. Imao sam samo veliko životno pitanje – da li da nastavim da radim ovaj posao. To je bilo kada smo se Slađa i ja rastali. Bio sam u dilemi šta i kako dalje. A onda sam shvatio da je muzika ipak ono što najbolje znam. Ako sam napravio dens revoluciju, osećao sam da mogu da nastavim istim putem. Nastavio sam sa Vesnom i napravio još veći haos. Postao sam zreliji, uradio sam još bolje pesme, postao sam bolji čovek koji se sebi sviđa više od onog starog. Radio sam na sebi u duhovnom, fizičkom, ma u svakom smislu. Radim i dalje…

ZABRANJENO PREUZIMANJE CELE ILI DELA VESTI I FOTOGRAFIJA!