Dragana Katić: Sinovi su moja svetlost u mraku
Voditeljka emisije zabavnog karaktera „Grand šou“ Dragana Katić svojom vedrinom pleni sa malih ekrana. Kao vrhunski profesionalac, maksimalno je posvećena poslu, koji joj je beg od teških životnih situacija i u kome je često pronalazila utehu, jer pred reflektorima zaboravlja privatni život. Ponosna majka sedamnaestogodišnjih blizanaca Bojana i Bobana u odgajanju dece imala je veliku podršku svojih roditelja, za koje je bila jako vezana, te joj je njihova smrt bila najveći udarac. U razgovoru za magazin „Hello!“ Katićeva priča kako je uspela da se izbori sa najtežim udarcima, na koji način su je oni zbližili sa sinovima, kao i o svom partneru, koga krije od očiju javnosti iako su zajednički život započeli pre više od decenije. Na početku razgovora osvrnula se na emisiju čiji je domaćin i otkrila tajnu njene dugovečnosti.
Koliko vam je važna činjenica da će se emisija „Grand šou“ ponovo prikazivati na televiziji sa nacionalnom frekvencijom?
„Za mene je publika ista i svaki posao mi je izazovan, bez obzira na to da li se prikazuje na nacionalnoj ili na nekoj, uslovno rečeno, manjoj televiziji. Naravno, drago mi je što se „Grand šou“ vratio, jer je to na neki način zaštitna emisija „Grand produkcije“ i traje već šesnaest godina.“
Koji su bili najteži trenuci kada ste se trudili da budete jaki uprkos bolu?
„Bila sam jedinica i rasla sam u skladnoj, dobroj porodici, sa dobrim roditeljima. Bili smo vrlo povezani i lepo smo živeli. Kada sam izgubila oca, to je bio težak i šokantan period u mom životu, posebno što sam bila mnogo vezana sa njega. Imali smo poseban odnos, kakav samo kćerka može da ima sa ocem. Posle toga izgubila sam majku. Prošla sam kroz njenu bolest, borila sam se sa svim onim izazovima koje mi je svaki dan nosio, a znala sam da odlazi neko ko mi je tako drag i blizak. Meni je majka bila desna ruka u odgajanju dece i moji sinovi su mnogo bili vezani za nju. Istovremeno sam se borila za njen život i za to da moja deca to prihvate i sa svojom tugom što nam se to dešava, jer su mi roditelji umrli relativno mladi.“
Kako ste uspeli da prebrodite tu emotivnu krizu?
„Stalno sam tražila neku svetlost u nečemu i kada je gotovo bio kraj, Bojan i Boban su mi rekli `Mama, ako ti budeš dobro i dobro prođeš kroz ovo, mi ti obećavamo da ćemo i mi dobro proći.` To je bila moja svetlost u mraku u kome sam bila. Tada sam odlučila da ću proći dobro. Moja životna filozofija je da se život sastoji od odluka i prihvatanja. Meni su moja deca dala smernicu i jedni drugima smo pružili podršku u najtežim trenucima. Moja majka je najteže bolovala u trenutku kada su oni upisivali gimnaziju, kada je trebalo da idu na matursku ekskurziju, na matursko veče i da se raduju. S druge strane, njima jako bliska osoba je nestajala na njihove oči i trebalo je pomiriti tu radost i žalost, ta uzburkana osećanja u njihovim mladim godinama i pravilno ih kanalisati. Ja sam bila tampon-zona između svega što se dešavalo i kada je sve prošlo rekla sam sebi da sam uspela. Tada sam shvatila da nas je tuga koju smo preživeli povezala.“
Ceo intervju sa Draganom Katić pročitajte OVDE.
