Drezden, prestonica Božića i božićnih manifestacija u Nemačkoj!
Drezden važi za prestonicu Božića i božićnih manifestacija u Nemačkoj s obzirom da ima najdužu tradiciju održavanja božićnih vašara. Ukupno ima 12 vašara, svake godine se pojavljuju novi, a najveći „Štricelmarket“, ujedno i najstariji Božićni vašar u Nemačkoj, ove godine se održava 579. put, a naziv je dobio po tradicionalnom saksonskom kolaču „štricel“. Drezden ima i dugu tradiciju pravljenja kolača štolen (Christstollen) sa suvim grožđem. Prvi put štolen se pominje oko 1400. godine kao kolač za proslave napravljen od brašna, ovsa i vode, u skladu sa crkvenim običajem. Centralna manifestacija u okviru Božićnog vašara je „Štolenfest“ kada se ogroman kolač nosi od palate Cvinger do vašara i tamo seče i deli posetiocima.
Na bogato i zanimljivo ukrašenim tezgama prodaju se rukotvorine od drveta, stakla, keramike, Saksonija je posebno poznata po figurinama i vrlo zahtevnoj božićnoj dekoraciji od drveta sa mnoštvom detalja, služi se kuvano vino sa cimetom, limunom i malo ruma, u staklenim ili keramičkim šoljama, i naravno kobasice.
„Srce Božića“ u Drezdenu predstavlja Muzej narodne umetnosti – Jegerhof. Nekadašnja kuća lovaca već 100 godina služi za izložbe posvećene Božiću. Tu je postavka jelki okićenih tradicionalnim ručno pravljenim ukrasima, a u svakom kutku žene vredno prave iste od vune, konca, papira.
Drezden ima pola miliona stanovnika, odlicnu infrastrukturu, ljudi se doseljavaju iz većih gradova, poput Berlina koji je udaljen 2,5 sata vožnje, jer kako kažu sve je blizu, a posebnu pažnju posvećuju čistom vazduhu i životnoj sredini, te pored autoputa na svakom koraku mogu se videti vetrenjače. Stanovnici ovog u Drugom svetskom ratu skoro potpuno porušenog grada, vole da se pohvale i izuzetno bogatom muzičkom tradicijom. Rezultat toga je da danas skoro svako dete svira neki instrument i zanimljivo je da je običaj da pre uručenja poklona za Božić deca moraju da otpevaju nešto ili odsviraju. Da je muzika važan segment u svakodnenom životu Drezdena pokazuju i muzičari na ulicama tog grada. U vreme božićnih i novogodišnjih praznika redovni gosti su umetnici iz Sankt Peterburga, čija muzika može da se čuje dok šetate ulicama Drezdena, a turisti će se sigurno iznenaditi kada kasno uveče na tri stepena ispod nule na trgu Šlosplatc naiđu na mladog pijanistu koji svira klavir ili na violinistkinju koja dočekuje posetioce na ulazu u kompleks Zimer palate.
U Drezdenu ispred tramvaja možete da vidite kočiju, a bicikl je uprkos hladnom i promenljivom vremenu, često prevozno sredstvo. Tradicionalno jelo je gusta supa od krompira sa peršunom i komadićima kobasice, možete probati i „cvetnu kafu“ i nemojte očekivati da u restoranu „Italian village“ (Italijansko selo) pronađete italijanska jela, već nemačku kuhinju. Tehički fakultet sa dugom tradicijom podstako je razvoj industrije, a mnogi bi se iznenadili kada bi pogledali spisak svih otkrića i izuma koji dolaze iz Drezdena.
Da li ste znali da su kesice čaja, na primer, izumljene upravo u ovom nemačkom gradu?
Zbog povoljnih cena veliki broj Rusa i Čeha dolazi u Drezden u šoping. Česi dođu na jedan dan i vrate se sa prozivodima „Guči“, „Prade“ i tehnikom dobrog kvaliteta, kupljenih sa malo novca, a zanimljivo je da je češko pivo jeftinije u Drezdenu nego u Pragu. Pre 5 do 10 godina bilo je obrnuto, Nemci su išli u Prag da kupuju. Za Ruse čak imaju šoping brošure i oni se, kako ističu predstavnici Turističke organizacije Drezdena, uvek dobro pripreme i informišu tako da kada dođu tačno znaju gde šta kupuju. Bilo je potrebno oko 12 godina da se izgradi Drezden nakon rušenja u februaru 1945. godine, a Bogorodičina crkva (Freunkirche) postala je simbol ujedinjenja naroda.Nekada zaraćene nacije ujedinile su se kako bi se nakon 45 godina ponovo izgradila protestantska crkva iz 18. veka. Prikupljeno je 180 miliona evra, a kamenje pronađeno na zgarištu je ponovo ugrađeno u fasadu. Nakon 10 godina gradnje, 2004. zlatni krst je stavljen na Bogorodičinu crkvu, ali znaci uništenja su vidljive zahvaljujući crnom kamenju u fasadi. Neobično je da je unutrašnjost Bogorodičine crkve mnogo dekorativnija od obližnje katoličke koja zbog rata nije završena te su zidovi ostali beli i pusti.
Izvor: Tanjug
Foto: Henry Mühlpfordt / Flickr.com
