Dušan Kecman: Konačno mogu da se posvetim mirnom životu sa suprugom i sinovima

Posle dve decenije provedene na terenu košarkaški as odlučio je da u velikom stilu patike „okači o klin“, oproštajnom utakmicom u beogradskoj hali „Pionir“. Na parketu na kome je za Partizan odigrao neke od svojih najboljih utakmica Dušan Kecman je u nedelju, 29. juna, uz organizatorsku podršku agencije „DNA Communications“, odigrao oproštajnu humanitarnu utakmicu, koja se realizuje u sklopu akcije B92 – „Srce na teren“ povodom završetka njegove igračke karijere.
U jednomesečnoj kampanji pod nazivom „Tim za sutra“ Kecman je posetio deset škola u većim gradovima Srbije, u potrazi za mladim nadama koje su svoje košarkaško umeće u nedelju pokazali i u „Pioniru“.
Svoj tim snova osnovao je 2008. godine venčanjem sa suprugom Andreom. Prvo pojačanje u timu usledilo je 2011. rođenjem sina Andreja, a drugo pre devet i po meseci, kada je na svet došao Vuk. Strelac je čuvenog koša protiv zagrebačke Cibone u poslednjoj sekundi finalne utakmice Jadranske lige, kada je „crno-belima“ doneo pobedu u naizgled izgubljenoj utakmici. Uspešni sportista za „Hello!“ otkriva šta je presudno uticalo da donese odluku o završetku karijere, koliku ulogu u tome ima njegova porodica i čemu planira da se posveti u budućnosti.

Prošle nedelje prestali ste profesionalno da se bavite košarkom. Kakve emocije to u vama budi?
– Sigurno će to za mene biti vrlo emotivan trenutak, budući da će sa mnom biti i moji bivši saigrači iz klubova za koje sam igrao, iz naše zemlje i inostranstva, bivši treneri i publika. Radujem se svemu tome.

Kada ste odlučili da priredite veliku oproštajnu utakmicu?
– Ideja se javila pre nešto više od dva meseca. U međuvremenu, u našoj zemlji dogodile su se strašne vremenske nepogode i tada smo odlučili da odigramo utakmicu koja će biti humanitarnog karaktera. Sva sredstva biće donirana vrtiću „Dečija radost“ u Svilajncu, koji je u poplavama potpuno uništen. To je veliki motiv da se napravi događaj za pamćenje. Mislim da nema lepšeg načina da se oprostite od nečega što toliko volite nego da pomognete onima kojima je to potrebno.

Zbog čega ste odlučili da okončate karijeru?
– Kada uđete u tridesete, u sportu vas svrstavaju u veterane, iako u Evropi i Americi igrači nastavljaju karijeru dokle god mogu da daju maksimum. Ja se fizički dobro osećam, ali u karijeri profesionalnog sportiste desi se trenutak kada osetite da je došao pravi trenutak. Jednostavno, stao sam i rekao sebi: „Dosta je“. Mislim da je vreme da se usmerim na neke druge stvari u životu i počnem da se bavim nečim drugim.

Osim u profesionalnoj karijeri, ostvareni ste i kao suprug i otac dvoje mališana. Koliko vas je roditeljstvo promenilo i uticalo donesete odluku da završite karijeru?
– Dosta je uticalo na mene. Prošle godine dobio sam drugog sina Vuka, tada sam još igrao za francuski i bili smo razdvojeni skoro dva meseca. Kada se stariji sin Andrej rodio, igrao sam u Partizanu i to je bilo drugaačije, jer sam bio bliže. Sada sam osetio da nisam prisutan, nedostajala mi je prorodica, moja supruga i deca, i odlučio sam da sa Vukom proživim te prve godine na pravi način. I to je, između ostalog, uticalo na mene da donesem odluku o prestanku igranja, da se posvetim porodici i da provedemo zajedno što više lepih trenutaka.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE. 

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content