Emina Jahović: Bog mi je dao sposobnost da se radujem malim stvarima

Kada smo Eminu Jahović, neposredno po dolasku u Beograd, pitali kakvi su joj planovi za predstojeće dane, odgovorila je: „Nemam ih! Moj menadžer je sve detaljno isplanirao, pa kad mi kaže da u određeno vreme treba da budem na nekom mestu – ja dolazim. Imam veoma mnogo obaveza, ali sam zadovoljna što čujem da se karte za moj koncert odlično prodaju. Drago mi je što ljudi poštuju to što radim, a ja ću učiniti sve što mogu da se na koncertu lepo provedu“.

Kad si odlučila da smanjiš cenu karata, mogli su se čuti i komentari „sigurno su to uradili zbog loše prodaje“. Pretpostavljam da su i do tebe stigle takve priče.
Kada sam čula kolike su bile prvobitne cene, moj tim i ja smo se dogovorili sa organizatorima da se koriguju. Nažalost, propustili smo da prilikom sklapanja ugovora preciziramo maksimalan iznos. Nikada ne bih dozvolila da, u ovakvim ekonomskim uslovima, karte koštaju 2.200 dinara! Reagovala sam, jer je ta suma – po mom mišljenju – bila neprihvatljiva za ljude koji žive od plata.

Priča o novcu me je podsetila na intervju, koji si dala za „Svet“, u kojem si rekla da Jamanu ne kupuješ najskuplju bebi odeću, jer je to nepotrebno. Poznato je da bi većina tvojih koleginica tvrdila suprotno.
Ja sam, samo, svesna da se novcem ne kupuje sreća! Nek’ je on meni živ i zdrav, a šta ću mu obući – poslednje mi je na pameti. Hoću da ga gledam kako trči po travi u najnormalnijoj pamučnoj trenerci.

Da li je u Turskoj uobičajeno da pevačice pričaju o svojim zaradama i cenama stvari koje nose?
Tako nešto ne postoji! Naravno, ljudi vole da se lepo obuku, ali nećeš čuti da neko kaže kako je kupio neke čizme, zato što takve nosi Anđelina Džoli ili Monika Beluči.

Doputovala si bez Jamana, a rekla si da ćeš u Beogradu ostati sve do koncerta. Da li će uskoro i on biti ovde?
Dolazi u nedelju, sa mojom mamom. Mustafi je bilo predugo da Jaman toliko dugo bude daleko od njega, pa smo podelili vreme. Kako raste, sve više želim da budem sa njim, a ljubav koju prema njemu osećam stalno raste. Sigurna sam da će mi uvek biti teško, kad ne budemo blizu.

Nazire li se u ovim rečima buduća „posesivna mama“?
Svesna sam da će jednog dana reći „kevo, nemoj da dolaziš“. Mislim da, ipak, neću biti posesivna. Biću majka koja voli svoje dete i želi da ono bude zadovoljno. Od mene nikada neće čuti „budi predsednik države, glumac, pevač…“. Važno je da bude srećan i samouveren, a sve ostalo dođe samo od sebe.

Da li si ti, ovog trenutka, srećna žena?
Da, srećna sam što sam rođena u zdravoj i lepoj porodici, sa visokim moralnim kriterijumima, u kojoj se uvek znalo „ko kosi, a ko vodu nosi“; srećna sam što sam našla čoveka svog života i što imam zdravo, lepo i radoznalo dete; srećna sam što imam divne prijatelje; srećna sam što mi je bog dao sposobnost da se radujem malim stvarima…

Autor: Brankica Treskavica