Evo zbog čega su alergije iz godine u godinu sve gore

S početkom proleća, kad se sve budi, „bude“ se, nažalost, i alergije.

Najnovije istraživanje koje je objavio National Meeting & Exposition of the American Chemical Society, otkrilo je da porast broja dijagnostikovanih alergija može da bude povezana s povećanjem pojedinih zagađivača okoline, što je rezultat klimatskih promena.

Dr Ulrih Pešl i njegove kolege sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj otkrili su da azot-dioksid (glavna komponenta automobilskih izduvnih gasova) i prizemni ozon (glavni sastojak smoga) mogu da naprave ubitačan „koktel“ koji pojačava učinak alergena u vazduhu. Ti sastojci mogu da izazovu lančanu hemijsku reakciju koja zapravo može da promeni strukturu alergena, pa može da ih pojača.

Alergije se javljaju kada naše telo proizvodi antitiela kao reakciju na određene materije, jer smatra da je materija štetna (a time i napad na imunološki sistem) čak i kad to – nije. Neki od najčešćih alergena u vazduhu su dlake kućnih ljubimaca, polen, grinje ili plesan, pa iako ne postoji lek u pravom smislu za alergije, zavisno od težine alergena, simptome alergije možete da ublažite lekovima, imunoterapijom i generalno izbegavanjem problematičnog alergena.

Čak između 30 do 40 posto svetske populacije pati od alergija nekog oblika. Očekuje se da će se budžet za ispitivanje alergija u SAD povećati na 35,3 milijarde dolara u ovoj godini u odnosu na 31,5 milijarde dolara u 2014. Prema tome, predviđa se da bi se za ispitivanje tih problema moglo potrošiti oko 46,8 milijarde dolara do 2020. godine.

„Naučnici su dugo sumnjali da zagađenje vazduha i klimatske promene utiču na učestalost alergija u svetu. Ali hemijske procese koji stoje iza tog fenomena još uvek nismo uspeli da otkrijemo. Naše istraživanje je samo polazna tačka. Čeka nas još puno posla“, kaže dr Pešl.

On i njegov tim pozabaviće se u budućnosti proučavanjem uticaja tih izmenjenih alergena na imunološki sistem.