Ova kuća krije tajnu: 100 godina od velike tragedije u „Ljubavnom bungalovu“

Osporavana, nezakonita ljubav najpriznatijeg američkog arhitekte, Frenka Lojda Rajta uspela je da preživi sve prepreke tog vremena, ali nije bilo načina da izbegne tragičan kraj.
Frenk Lojd Rajt (rođen Frank Lincoln Wright, 08.06.1867-09.04.1959.), bio je američki arhitekta, dizajner enterijera, pisac i predavač, koji je dizajnirao više od 1.000 struktura i dovršio 532 objekta. Verovao je u dizajn koji je u harmoniji sa ljudima i okruženjem, filozofiju zvanu organska arhitektura. Tu filozofiju najbolje predstavlja ostvarenje „The Fallingwater“, koje je proglašeno najboljim delom ikada u američkoj arhitekturi. Bio je vođa pokreta tzv. Prerijske škole, u okviru koje je razvio koncept „Usonian“ kuće. Objavio je 20 knjiga i mnogo članaka i bio je cenjen predavač i u Americi i u Evropi. Međutim, njegov privatni život bio je vrlo nesvakidašnji, zbog čega je često bio tema u tadašnjoj štampi. Možda najintrigantnije i najdramatičnije poglavlje Frankovog privatnog života desilo se leta 1914. godine, kada je sedmoro ljudi, uključujući njegovu ljubavnicu i njeno dvoje dece, bilo ubijeno, a imanje Taliesin izgorelo do zemlje.

The Fallingwater

Početak jedne tragične ljubavne priče…

Priča počinje više od deceniju unazad, kada je Frank Lloyd Wright bio angažovan da sagradi kuću za gospodina i gospođu Edwin Cheney u Oak Park-u. Samo nekoliko blokova dalje živeo je on sa svojom suprugom Catherine „Kitty“ Wright, devojački Tobin. Mamah Borthwick udala se za zgodnog trgovačkog putnika, Edwin Cheney-ja, koji je u međuvremenu postao bogati privrednik ,te je poželeo kuću koja bi odražavala njihov novi finansijski status. U to vreme, Frank Lloyd Wright bio je vrlo tražen arhitekta među bogatijim žiteljima Oak Park-a u Ilinoisu. Mamah je naravno bila čula za Frank Lloyd Wright-a i njegove moderne kuće, pogotovo jer su i ona i Kitty bile članice ženskog kluba Oak Park-a. Preokupiran svojom karijerom, Edwin je ženi prepustio svu odgovornost u radu sa arhitektom. Ono što je isprva počelo kao posao, ubrzo se razvilo u zanesenost i emotivnu vezu.

Frank i Kitty su se uzeli mladi. On je imao dvadeset i dve, a ona je bila još tinejdžerka kada su se venčali 1889. godine. Iste godine je i sagradio kuću u Forest aveniji u Oak Park-u. Do vremena kad je dobio angažovanje 1903. godine kod Cheney-a, po kući Wright-ovih je već uveliko trčkaralo šestoro dece. Wright okupiran svojom karijerom koliko i Cheney, i Kitty zauzeta brigom o porodici, vremenom su se udaljili. Nakon što je Cheney-eva kuća završena, Frank i Mamah su nastavili da se sastaju, a emotivna veza dovela je do preljube.

Zajednički odlazak u Evropu

Njih dvoje često su bili viđeni kako se vozikaju u Frankovom kabrioletu. Glasine su se raširile po usko opasanoj zajednici Oak Parka, iako je Kitty nekako ostajala nesvesna svega, ili je u najmanju ruku selektivno ignorisala sve što se dešavalo. Do 1909. godine Wright se umorio od života u Oak Park-u i iako je voleo svoju decu, priznaje da ga uloga arhitekte mnogo više ispunjava. Bio je u pregovorima sa izdavačem iz Berlina, Ernst Wasmuth-om, da se objavi portfolio celokupnog njegovog rada do tog momenta. U oktobru te godine, Wright odlazi u Evropu da radi na tome. Mamah, takođe. Međutim, nisu odseli zajedno, najverovatnije jer su sa njim pošli i njegov devetnaestogodišnji sin Frank Lloyd Wright Junior, kao i jedan od njegovih zaposlenih, da bi mu se pridružili u radu na Wasmuth-ovom portfioliu. Tokom te godine u Evropi, Wright se smestio u Firenci u Italiji, iako je izdavačka kancelarija bila u Berlinu. Mamah je radila u Lajpcigu u Nemačkoj, gde je prevodila poeziju. Ipak, sretali su se često.

Definitivan krah dva braka

Po njihovom povratku u Ameriku godinu kasnije, Wright i dalje nije bio u stanju da se pomiri sa svojom suprugom Kitty. Do tada Edwin je već bio podneo zahtev za razvod, i Frank i Mamah Borthwick (vratila je svoje devojačko prezime) su se preselili u Spring Green, Wisconsin, na imanje moćnih Lloyd-Jones-a. Frank-ova mama Anna, poklonila mu je parče zemlje koju je njena porodica posedovala generacijama. Tu je Wright sagradio drugu kuću i studio, Taliesin, koje će zadržati do kraja života.

Taliesin zime 1911-1912

Od skandaloznog para do priznate ljubavi

Nezakonita veza između nijh dvoje bila je javni skandal i često su bili na naslovnim stranicama Chicago Tribune-a, a Taliesin je postao poznat kao „ljubavni bungalov“. U komšiluku Spring Green-a bili su neradi da prihvate novu komšinicu. Nazad u OakPark-u, Kitty je ostala sa njihovo šestoro dece i u manjoj kvadraturi. Odbijala je da se razvede od Wright-a, tvrdeći da je pod čudnim uticajem, ali da će se vratiti. Ni Wright nije želeo da sasvim odbaci svoju porodicu. Pretvorio je njihov Oak Park dom u dva apartmana za izdavanje kako bi ih obezbedio, a svoj studio prenamenovao u deo za stanovanje u kom je Kitty ostala do 1925. godine.

Kako je vreme prolazilo njihova veza je vremenom postajala tolerisana u zajednici Spring Green-a, čak su počeli i da poštuju šarm i umetnički dar koji je Mamah posedovala. Do 1914. godine dvoje ljubavnika imalo je sve što su želeli. On je i dalje bio vrlo tražen i cenjen arhitekta i napokon su imali mir u svom prirodom inspirisanom domu, Taliesin-u. Spring Green je bilo ruralno mesto u kom su većinom živeli farmeri i Wright bi često putovao za Čikako, gde je još uvek imao kancelariju.

Otvaranje Midway Gardens-a i sudbonosni poziv

Dvadeset i sedmog jula 1914. godine, Frank Lloyd Wright otvorio je za javnost Midway Gardens koji je dizajnirao, iako je bilo potrebno da se urade još neki završni radovi. Ova geometrijska bašta piva i muzike, bila je smeštena u susedstvu čikaškog Hyde Park-a. Wright je privremeno živeo tamo dok su radili završne korekcije, kada je 15. avgusta primio poziv kojim je obavešten o požaru u Taliesin-u. Zgrabio je svog sina John-a, koji mu je pomagao oko Midway Gardens-a i obojica su brzo odjurili ka Union Stanici do Madison-a, a odatle nazad za Spring Green.

Slučajno se i Edwin Cheney zadesio u istom vagonu sa njima dvojicom. I on je bio obavešten o požaru, jer su njegovo dvoje dece bili kod mame u Taliesin-u preko leta. Ni jedan ni drugi nisu imali predstavu od veličini požara. Dok su stigli na imanje, ostala je samo crna garež. Tragedija je bila nezamisliva. I nije bio u pitanju nesrećan slučaj.

Taliesin nakon požara

Nezamisliv kraj

Frank i Mamah imali su kućnu poslugu koja im je pomagala oko dnevnih poslova na Taliesin-u. Jedan od njih bio je i Julian Carlton, imigrant sa Barbadosa, a njegova žena Gertruda bila je kuvarica. Sve do ovog događaja, smatrani su za poslugu blagih manira. Međutim, tokom Frank-ovog odsustva Mamah je otpustila oboje zbog Julianovog neprikladnog ponašanja, zbog čega je on pukao. Posuo je benzin svuda oko kuće, zaključao sva vrata, zatvorio sve prozore i ostavio samo jedan izlaz napolje. Kada je zapalio požar, Julian je brutalno ubio Mamah-u i njeno dvoje dece drvenom sekirom, oskativši ih do neprepoznatljivosti.

Sekira kojom je počinjen masakr

Na kraju, sedmoro ljudi je poginulo: Mamah Borthwick, Frankova voljena ljuvnica, John i Martha Cheney, njena deca sa Edwinom Cheney-jem, Tom Brukner, David Lindblom i Emil Brodelle, svi zaposleni kod gospodina Wright-a, kao i trinaestogodišnji dečak, Ernest Weston, sin njegovog tehničkog crtača.

Dok su Frank i Edwin stigli na Taliesin, sve je već bilo gotovo. Sedam stotina ljudi iz komšiluka koji su došli u pomoć, već su se vraćali na svoje farme. Pola kuće je nestalo, ostao je bez ičega, jedino je njegov studio preživeo. Što se tiče Juliana Carltona, pronađen je kako se skriva u peći u podrumu. Komšije su pokušale su da ga pronađu, jer su hteli da ga linčuju, ali ga je šerif zatvorio. Umro je nekoliko nedelja kasnije od posledica trovanja kiselinom, čime je pokušao da se ubije u noći tragedije. Gertruda je puštena, jer nije bilo moguće dokazati njenu umešanost u masakr.

Ljubav utkana u građevinu

Mamah je sahranjena u Taliesin-u, gde je skoro pola veka kasnije 1959. godine sahranjen i sam Frank Lloyd Wright. Ono što je ostalo od dece, Edwin je sahranio u Oak Parku. I dok bi većina ljudi zasigurno napustila imanje, Wright je sve ponovo podigao gotovo odmah. Promenio je izgled objekta kako ga ne bi stalno podsećao na nesreću, ali je pored novog materijala iskoristio i ostatke ruševina kako bi sećanje na Mamah-u nastavilo da živi.

Obnovljeni Taliesin

Frank Lloyd Wright-a, Američki Institut za Arhitekturu 1991. godine proglasio je za najvećeg američkog arhitektu svih vremena.

Imanje danas

Autor: Life Content
Izvor: Frank Lloyd Wright blog
Foto: Wikipedia