Gledaj ćerku, biraj mamu!
Čitam ovih dana po svim novinama kako jedna naša velika humanitarna radnica sa poznatima nesebično kuva s ljubavlju za žene obolele od jedne opake bolesti…
Nista neobično na prvi pogled, čak lep gest, reklo bi se. Nego, čitam novine od petnaeste a pamtim kao slon, pa sam se setila da je i gospođa mama naše junakinje bila velika humanitarka sve dok je nisu lapili, i to ne naša, nego američka policija. Sad u tu zemlju više ne sme ni da kroči, jer je persona non grata. U vreme tog dešavanja naša je humanitarka sa početka priče išla u osnovnu školu, a mama joj je bila stjuardesa, i to vrlo meka srca, te je u skladu sa svojom osetljivom prirodom organizovala dobrotvornu aukciju najskupljih slika najboljih srpskih slikara. I to u avionu – nad Atlantikom.
Neslavno se završilo sve, gle čuda – slike su nestale, neko ih je oljačkao i sve to nasred okeana. Mama je dobila momentalni otkaz, a čika, vrlo poznat u SAD i sa velikim problemima sa težinom, čuveni filmski „treći čovek“ kod kojeg su mama i ćerka živele i mama mu… takođe… kuvala… iznenada je umro, tako da je mama morala da se vrati u rodni beli grad i da smisli holivudsku priču, najpre o sebi, a kasnije i o ćerki – a ovčice su bile već spremne da je progutaju…
Mama je svima u strogom poverenju pričala kako je bije glas da je ljubavnica bivšeg šefa DB-a koji je sada daleko odavde, pa unuka poznatog klasika ozbiljne muzike čije prezime nosi, pa vanbračna ćerka čuvenog komandanta Prve proleterske, španskog borca i nadrealiste… Sve su to, naravno, redom bile čiste izmišljotine, ali sve te pričice bilo je nezgodno proveravati. Za to vreme, ćerka je živela sa tatom, bivšim sportistom, i vodila relativno miran život, pomažući mu povremeno u restoranu koji je otvorio. Izgleda da cela porodica najviše voli te kuhinjske zanimacije… Mama je onda preko svojih veza uposlila ćerku i u jednom butiku da radi kao prodavačica jer ova školu nije mnogo mirisala.
Mogli ste pročitati u ćerkinim mnogobrojnim intervjuima kako je obarala s nogu svojom pameću i znanjem, te naravno lepotom, najpoznatije svetske kreatore. A sve te intervjue davala je iz uloge TV voditeljke, eksmanekenke, glumice u pokušaju, isceliteljke čajevima i biljem, čak i pisca (sa mamom, razume se) priručnika o lepoti i ujedno kuvara?!
Mamu razumem potpuno: ćerku je morala da izvuče i iz Amerike i iz braka sa Italijanom koji je voleo belo više nego bele žene… Onda se ćerka, čim je stigla ovde, naočita i stasita, vrlo dopala jednom beogradskom biznismenu, koji je, kao i mama, voleo slike i umetnost a bavio se prodavanjem nameštaja, i sve je bilo idilično dok se nisu, kako gradska legenda kaže, počupale i za kose i za još ponešto ćerka i trenutno treća po redu urednica jednog ženskog magazina, udata za negdašnjeg političara.
Pomenuti dasa je, iako oženjen, u isto vreme, pored žene voleo i njih dve.Tužnim pričama kao da nema kraja – ali nema tuge ako imas mamu….
Odmah je ćerku, inače pomalo tunjavu i njanjavu, upoznala sa jednim milim nam gradskim čelnikom i on joj je dao saglasnost da uz račune za infostan šalje uplatnice za svoju humanitarnu organizaciju.
Ćerka se nije baš udala, ali se kao skrasila pored jednog kafedžije i rodila dete… žensko, mislim… No nije ni bitno, nije ni prva ni poslednja koja se udaje za već oženjenog i rađa dete, a i sa njim se razišla već. Nego se nešto pitam šta će biti kada i njena ćerka malo poodraste i počne da kuva s ljubavlju, a razume se, i da zakuvava. Da li će i ona da se rasplače kad god čuje reč humanost ili će se, kao ja, hvatati za… novčanik, ali u snovima.
Odoh sad nešto da čalabrcnem, a ako budete hteli nastavak, javite to vašoj preopširnoj, ali dobro obaveštenoj Gossip Girl…
Kisses!
