Hag: Šešelj ne prihvata uslove za privremeno puštanje

17.06.2014.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj obavestio je Pretresno veće Haškog tribunala da će, ukoliko bude odlučeno da ga privremeno puste na slobodu, ne prihvata nikakva ograničenja, osim onog da neće napuštati teritoriju Srbije.

Šešelj je u podnesku Haškom sudu, koji je medijima prosleđen iz SRS, naveo da se ukoliko bude privremeno pušten na slobodu neće javljati policiji, niti nositi elektronsku narukvicu ili druge predmete kojima se narušava ljudsko dostojanstvo.

On navodi i da će učestvovati u političkom životu Srbije, na javnim skupovima, da će davati intervjue novinama, gostovati u televizijskim emisijama i „javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud“.

Šešelj navodi i da odbacuje bilo kakve garancije vlade u Beogradu.

On je u podnesku protestovao zbog neodržavanja statusnih konferencija u njegovom predmetu nakon iznošenja završnih reči, iako član 65 bis Pravilnika o popstupku i dokazima predviđa da se, nezavisno od faze postupka, statusne konferencije moraju održati u roku ne dužem od 120 dana od poslednje statusne konferencije.

Kako podseća, pravilnik naglašava da su statusne konferencije mesto gde optuženi može pokrenuti pitanja u vezi sa predmetom uključujući zdravstveno stanje i uslove pritvora, a njemu su, istakao je, ta prava uskraćena.

Šešelj protestuje i zbog nedonošenja odluke o ukidanju pritvora, pa čak i nerazmatranja tog pitanja u razmacima koje nalaže međunarodno običajno pravo, jer obaveza pretresnog veća bila je da u određenim vremenskim razmacima preispituje odluku o pritvoru i odmah po prestanku razloga za pritvor donese odluku o njegovom ukidanju.

Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju izdalo je 13. juna nalog kojim se strane u postupku pozivaju da iznesu mišljenje o mogućnosti da se optuženi Šešelj privremeno pusti na slobodu.

16.06.2014.

Haški tribunal pozvao je optuženog Vojislava Šešelja da se izjasni o mogućnosti da bude privremeno oslobođen do izricanja presude.

U jutros objavljenom dokumentu, raspravno veće pozvalo je Šešelja, ali i tužilaštvo, da dostave svoje poglede „na mogućnost puštanja optuženog na privremenu slobodu“.

Sudije očekuju Šešeljev odgovor u roku od sedam dana pošto on dobije srpski prevod odluke. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) naznačio je da je poziv stranama upućen zato što u ovom trenutku nije moguće „odrediti tačan datum izricanja presude“ pošto je novi sudija Madaje Nijang (Madiaye Niang) zatražio dodatno vreme da se upozna sa čitavim predmetom. Prema pravilima Tribunala, optuženi može biti pušten na privremenu slobodu isključivo ako sam to zatraži i priloži garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak procesa. U prošlosti, Šešelj je odbijao mogućnost da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu, tvrdeći da nikada neće tražiti garanciju „izdajničkog režima u Beogradu“.

Jednom prilikom, Šešelj je kazao da bi garancije mogao tražiti jedino od „prijatelja srpskog naroda“ poput bivših lidera Severne Koreje Kim Džong-ila ili libijskog vođe Moamera el Gadafija. Nekoliko puta, međutim, lider radikala je usmeno od raspravnog veća tražio da mu „ukine pritvor“ u kojem je, po njegovoj oceni „neopravdano“ već 11 godina, ali je Tribunal odbio da razmotri taj predlog, ocenjujući da nije proceduralno ispravan.

Sud je početkom juna odbio Šešeljevu žalbu na prvostepenu odluku o nastavku procesa sa novim sudijom, posle izuzeća sudija Frederika Harhofa (Harhoff) na zahtev samog Šešelja. U januaru ove godine, Šešelj je u žalbi zatražio da ga Tribunal ili oslobodi ili da suđenje počne ispočetka. Šešelj, po odluci apelacionog veća, nije dokazao da je raspravno veće počinilo grešku kada je odlučilo da proces nastavi pošto se novoimenovani sudija Nijang, koji je zamenio izuzetog Harhofa, upozna sa predmetom, čitajući spis čitavog procesa i pregledajući video snimke iskaza svedoka, iako je to „bez presedana“ u praksi suda. Odbacujući tvrdnju optuženog da je prekršeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, apelaciono veće ocenilo je da činjenica da je Šešelj bez presude u pritvoru skoro 12 godina, „nije predrasuda prema njemu, sama po sebi“.

Odluči o odbijanju Šešeljeve žalbe suprotstavio se sudija Kofi Kumelio Afanđe, koji je naznačio da striktna primena pravila Tribunala nalaže poništavanje ne samo odluke o nastavku suđenja nego i čitavog procesa. U zaključku svog suprotnog mišljenja, sudija Afanđe naglasio je da bi apelaciono veće Tribunala trebalo da poništi odluku o nastavku procesa Šešelju s novim sudijom i proceni da li je ispravnije održati novo suđenje ili u potpunosti odbaciti predmet protiv lidera Srpske radikalne stranke. Po sudiji Afanđeu, argumenti u korist odbacivanja čitavog dosadašnjeg procesa „neznatno pretežu“ nad argumentima u korist novog suđenja. Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je krajem avgusta prošle godine izuzelo sudiju Harhofa zbog pristrasnosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar 2013, pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu.

Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala „pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda“. Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazile preostale sudije Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i Flavija Latanci (Flavia Lattanzi), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo „neosnovanom“.

Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. Umesto Harhofa, u pretresno veće je postavljen sudija Nijang iz Senegala. Uprkos Šešeljevom protivljenju, raspravno veće u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka. U januaru ove godine, sudija Nijang najavio je da će mu za taj posao biti potrebno „najmanje šest meseci“, a po današnjoj odluci, potom je zatražio dodatno vremen. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007. U završnoj reči, u martu prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen.

U međuvremenu, Šešelj nije izvođen pred sudije, a, prema članovima njegove porodice, oboleo je od tumora na debelom crevu i podvrgnut je operacijji. O Šešeljevom zdravstvenom stanju, Tribunal odbija da govori zato što Šešelj nije dao dozvolu da se podaci o njegovom zdravlju objavljuju. U pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica koja ga tereti za zločina nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Izvor: Kurir
Foto: AP