INTERVJU Merima Njegomir prvi put priča o okončanoj vezi s Dragoljubom Markovićem

„Samo jednom u životu sam se udavala, i to za Milana, sad već bivšeg muža sa kojim imam četvoro dece. Ne pada mi na pamet da ikad više to uradim“, kategorična je Merima Njegomir (62), jedna od naših najboljih pevačica narodne muzike, koju pojedini mediji poslednjih nedelja razvode od biznismena Dragoljuba Markovića.

U prvoj ispovesti na ovu temu ona za magazin GLORIJA kaže da joj nimalo ne prija ovolika halabuka bazirana na neistinitim pričama.

„Mnogi mi ovih dana prilaze i govore kako im je žao što sam se razvela. Aman, ljudi, nisam se udala, kako onda mogu da se razvedem? Ko ne veruje, neka ide u opštinu pa nek proveri, to je bar lako, samo ukuca – Merima Njegomir“.

Sa prvim suprugom dugo ste bili u braku, sigurno ste imali i neke veze posle, ali nikad se o tome nije pisalo?

„Milan i ja smo zajedno bili 21 godinu, što u braku, što dok smo se zabavljali. Naravno da sam imala veze i posle razvoda, nekog s kim sam izlazila, ali to nije podrazumevalo brak, baš kao ni ovo sa Dragoljubom. Moje ime i prezime su neukaljani tolike godine, dostajanstveno sam gradila karijeru, pazila šta ću reći, kako ću se slikati, i odjednom nekom padne na pamet da me maže blatom. I niko za to ne odgovara“.

Šta mislite da je razlog za to? Jeste li vi raskinuli sa Dragoljubom?

„Od marta nisam videla Dragoljuba. Mi smo izlazili, bilo mi je lepo, i to je prošlo, kao što mnoge stvari u životu prođu. Sretnete prijatelja, budete sa njim nekoliko godina, pa se raziđete. Tako isto upoznate nekog, budete sa njim, pa ne budete“.

Zbog čega više niste zajedno?

„Shvatila sam da je moj život toliko bogat, imam decu, unuke, puno profesionalnih obaveza, kao i želje da još mnogo toga uradim, da jednostavno u njemu nema mesta za muškarca sa kojim bih živela“.

Jeste li vas dvoje živeli zajedno?

„Nismo, zabavljali smo se. Nikad se neću ponovo udati, iako kažu nikad ne reci nikad. Zašto bih to radila kad i bez toga imam sve“.

Zbog ljubavi?

„Nemam vremena za to. Imam za ljubav, ali ne onu koja podrazumeva brak i velike promene. Ne pristajem više na kompromise, a ako si u braku ili vezi, moraš da ih praviš. To više neću da radim ni zbog koga. Hoću da učinim da moj život, ovo što mi je ostalo od njega jer sam u zrelim godinama, bude lep. Želim da se sad, kad su deca porasla i kad sam napravila karijeru, posvetim sebi. Da uživam. Neću da mi iko pokvari nijedan minut tog mog života. Lepo mi je samoj, čemu kompromisi?“

Žena mnogo šta uradi kad se zaljubi…

„Da. Žena se zaljubi, ali se i odljubi, zar ne?“

Da li je u vašem slučaju interesovanje ogromno jer ste oboje poznati, ili je reč o Dragoljubovom razvodu od bivše žene?

„Njegov razvod nema veze sa mnom. On se razveo dvehiljade i neke. Zaista ne znam da li je ova buka zbog mene ili zbog njega, ali neko protiv nekog ima nešto, to je sasvim izvesno. Pogotovu što ovo nije bio brak, a svi pišu da jeste. Ja ću sigurno opet izlaziti sa nekim, ali bez bračnih obaveza. Divno je što mogu sama da odlučim da li ću da putujem, spavam ili čitam do četiri ujutru. To je nešto što nema cenu. Toliko volim tu slobodu da je ne bih ni za šta dala“.

Koliko je trajala vaša veza?

„Oko godinu dana. Nismo bili zajedno ni iz kakvog interesa, bilo je emocija. Pre toga dugo smo bili prijatelji, a sad je kao u onoj pesmi Miroslava Ilića: Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad ni jedno ni drugo“.

Kako su vaša deca reagovala?

„Kažu mi da se ne sekiram. Oni više nisu deca već zreli ljudi. Odavno možemo o svemu da pričamo, iako ću ja uvek prvo biti njihova majka. Sve ove decenije bila sam rastrzana između posla i njih, čak i sad imam grižu savesti da nisam bila sa njima koliko je trebalo. Međutim, kad poredim nas sa mamama iz Australije, Amerike i Nemačke, gde sam boravila, mi smo još i dobre. Uostalom, kako kažu, nije važno koliko si sa detetom, već kako“.

Imate mnogo obaveza i dalje, posebno otkad ste urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije RTS-a…

„Baš sam nedavno pričala sa kćerkom Ljubicom kako ih je mnogo. Ali, to je moj život. Sledeće godine 1. maja biće četiri i po decenije otkad pevam. To je 45 turbulentnih godina u kojima sam rodila četvoro dece, snimila 35 nosača zvuka, imala nebrojeno mnogo koncerata, putovanja. Nije bitna brojka, već kvalitet, ali kad se okrenem unazad, pomislim da je to mnogo i za tri života, kamoli za jedan. Opet, srećna sam što sam sve to uspela i što sam još aktivna“.

Planirate li koncert povodom tog jubileja?

„Da, u Centru Sava. Ali ne u maju, već u novembru, jer mi je tada rođendan“.

Šta ćete poželeti sebi ovog 9. novembra?

„Zdravlje. Treba sačuvati zdrav mozak i telo, onda možeš sve, da putuješ, obilaziš decu i unuke, igraš tenis“.

Niste ga igrali neko vreme?

„Imala sam mali problem s kolenom, sredila sam ga i jedva čekam da se vratim na teren. Tenis me diže u svakom smislu“.

Idete li svakog dana u kancelariju?

„Da, iako ne radim od osam do pet. Ali svakodnevno se bavim orkestrima, koncertima. Na Kolarcu smo organizovali nekoliko divnih. Prvi je bio u čast velikog kompozitora Radoslava Graića, drugi smo posvetili Miodragu Todoroviću Krnjevcu, a poslednji u nizu Omladinskom narodnom orkestru, koji je formiran u martu. Moja ideja bila je da podržimo te mlade ljude, ne samo članove orkestra već i pevače iz studija koji vodim na RTS-u. Baš sam ponosna kako su to junsko veče blistali na sceni. To su sve deca iz muzičkih škola i sa muzičke akademije, koji samo u Muzičkoj produkciji mogu da dobiju pravu informaciju o narodnoj muzici“.

Vidite li u nekoj od tih mladih devojaka svoju naslednicu?

„Naravno. Jedna od tih talentovanih devojaka je Biljana Vasiljević, koja je završila solo pevanje na muzičkoj akademiji. Primili su je u Hor RTS-a, i kad god Hor i Simfonijski orkestar nastupaju, ona izvodi solo deonice“.

Pokazuje li i unuka Sonja interesovanje za muziku?

„Da, voli kad zajedno pevamo dečje pesmice i da me gleda na televiziji. Ona će još malo napuniti tri godine, a unuk Filip ima pet. Oboje me zovu – baki. Neverovatna je ljubav koju pokazuju meni i dedi. Njihova ozarena lica kad me vide razlog su da i ako sam zauzeta, za njih uvek nađem vremena. I trebalo bi što više da budem sa njima jer to je temelj u njihovom odrastanju. Znam to zbog moje bake, mamine majke, koju nikad neću zaboraviti. Živela je 90 godina i nebrojeno lepih trenutaka pamtim baš u vezi sa njom. Ponekad se osećam kao turbobaka, jer kad Filip poželi da ga uzmem iz obdaništa, ja stižem. Obiđem i Sonju, iako to podrazumeva veliki krug od Kosmaja do grada i nazad“.

Otkud vi na Kosmaju?

„Odavno imamo tamo kuću, ali tek ovog marta sam se preselila. To je nešto najlepše što sam uradila za sebe. Jutro na Kosmaju ne može se rečima opisati. Ma koliko umorna bila, dovoljno je da izađem u dvorište, vidim se sa komšijama, čika Savom, Marom, Nadom. U najbližem komšiluku su mi Ivan iz Legendi, Žarko Dančuo, dobra prijateljica Nada Momirović, kao i Elena i Jugoslav Karić. Družimo se, bavimo se pozitivnim temama, pričamo o meditaciji i drugim vidovima samopomoći koji čine život lepšim“.

Zapevete li ponekad i šta volite da slušate?

„Ne slušam muziku, ona mi je stalno u glavi. Ali preko vikenda pustim Radio Beograd, ima mnogo lepih i edukativnih emisija, onih sa istorijskom tematikom. Ta stanica se u našoj kući sluša od kada sam bila dete. Volim Barbru Strajsend i njenu If You Goo Away. Uživam u cvrkutu ptica, cveću, plodovima voćki. Imamo šljive, jabuke, aroniju, dunje i ljute papričice, one male što se neguju u vazi“.

Izgleda da ste u raju?

„Apsolutno. Svi obožavamo da budemo na Kosmaju. Pre je tu najviše boravio moj sin Marko, koji je dolazio da sprema ispite. Sad je on advokat, ima i svoju kancelariju. I Milica često boravi ovde, u grad ide samo kad mora“.

Čime se bave vaše kćerke?

„Milica je završila radio, TV i pozorišnu produkciju, ali ne radi taj posao, nažalost. Inače je umetnički tip, nekad je pravila nanule, čizme. Kreativna je i namerava da se okrene toj svojoj ljubavi. Ljubica je magistar ekonomije i ima neku firmicu, mada je trenutno najviše posvećena Sonji. Jelena i njen suprug su enterijeristi i sve rade od kuće, pa su mogli da budu sa Filipom koji je tek pre godinu dana pošao u vrtić. U obdanište ne ide ni Sonja, ona će poći kad napuni tri“.