INTERVJU Suzana Jovanović za SCANDAL! o udaji, braku sa Sašom Popovićem, problemima, izdaji Zvezda Granda…
Iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena. Iza Saše Popovića, najmoćnijeg čoveka u šou-biznisu na Balkanu, stoji supruga Suzana Jovanović, koja je njegova najveća podrška, ljubav, oslonac…
Iako može da ima karijeru kakvu god hoće, Suzani je draže da bude stub porodice.
„Eto, danas jurim od radnje do radnje, od pijace do pijace, nabavljam sve što treba za kuću i za porodicu. Na jednom mestu kupujem zelenu salatu, na drugom paradajz koji voli Aleksandra, na trećem sir koji jede Danijel… Ali ništa mi nije teško kad su u pitanju moji voljeni i dragi. Sve radim za njih“.
Pitaju li te za Sašu, za emisije?
„Otkad smo započeli Zvezde Granda sa Karleušom, najčešće me za to pitaju. Prvo su bili u čudu šta će ona tu, komentarisali su kako njoj tu nije mesto. Svojim nastupom, pameću i stavom koji je čvrst kao beton, dokazala je da je prava osoba za ovaj šou i da nije slučajno što na estradi traje 20 godina. Saša joj je u specijalu dao šansu da nešto otpeva uživo i time je svim dušmanima zapušila usta za sva vremena“.
Zaboravilo se vreme kad je vređala Sašu i Grand?
„Ja sam osoba koja brzo prašta. Ni Saša nije zlopamtilo. Kad neko nešto uradi ili kaže, uvek tražim razlog, opravdanje zašto je to učinio. Možda je tada bila isprovocirana, možda joj je neko servirao pogrešne informacije. Ko zna koji je bio razlog da na Sašu ospe drvlje i kamenje! Možda je u tom trenutku bila razočarana, besna, pa se zato iskalila na Saši. Kažem vam, nismo zlopamtila. Ona danas kaže da je Saša Bog u ovom poslu, jedini čovek kome skida kapu za ono što radi. Da ne ispadne sad kako neumereno hvalim svog supruga, ali on je pokazao da mu nema premca. Da nije izuzetan, ne bi opstao 40 godina na estradi“.
Šta te još pitaju na pijaci?
„Svašta. Kakav je ko, kakvi su Viki, Bosanac, Bekuta i Snežana, da li nastavljaju da se svađaju kad se pogase kamere ili je to namešteno. Iskreno im odgovorim: svaka svađa prestaje kad se isključe kamere. Ljudi cene iskrene duše. Kažem im da nemam razloga da ih lažem, da ulepšavam bilo šta iz ovog našeg sveta. Ja ne bojim stvari u ružičasto da bi izgledale lepše. Kod mene je – ili crno, ili belo. Oni se svađaju na krv i nož na snimanju, a posle se izljube. Svi oni odlično znaju šta je šou-biznis“.
Kakav se Saša vraća sa snimanja?
„On ima fantastičnu osobinu – sve što ima veze sa poslom, ostavlja pred vratima našeg doma. U kuću dolazi nasmejan. Svaki put kad dođe, mi se grlimo i ljubimo kao da se nismo videli mesec dana. U toku snimanja mi šalje razne poruke, obaveštava me šta se dešava, šta je zanimljivo. Sad imamo i ovu 4G karticu, pa mi uključi kameru da osetim atmosferu“.
Šalje ti i ljubavne poruke?
„Naravno! Svakodnevno. A da nema ljubavi i tih sitnih, a krupnih lepih stvari, ne bi bilo ničega. Nas dvoje kao da se zabavljamo. Da nije tako, zar bismo opstali duže od dve decenije? Kao godišnjicu ne uzimam dan kad smo se venčali, već dan kad sam uzela kofere i prešla kod njega – 29. septembar 1996. godine“.
Pratiš li Zvezde Granda po službenoj dužnosti ili iz znatiželje?
„Bilo gde da se nalazim subotom uveče, ja jurim da se u 9 uveče nacrtam ispred televizora i da gledam zbog mog muža, zbog fantastičnog žirija, zbog te dece“.
Nekada si imala majčinski odnos prema njima. Jel i dalje tako?
„Naravno, sve ih gledam kao svoju decu. Volim da uletim u šminkernicu kad se spremaju. Da im kažem po koju lepu reč, da im dam savet, da ih zagrlim, poljubim. Uvek im govorim da je najvažnije da budu svoji i da ostanu normalni. I obavezno im kažem: Deco, slušajte Sašu Popovića! Da je bilo ko od nas, u vreme kada sam ja počinjala karijeru, imao Sašu Popovića kraj sebe, bio bi svetska zvezda“.
Shvataju li oni to? Ili se brzo otrgnu kad dođe malo popularnosti?
„Ima toga da zaborave. Ali, kao što sam rekla na početku, ja uvek tražim opravdanje za svakoga. Ako pogreše, to pripišem mladosti, neiskustvu. Sve bi da probaju u jednom danu, misle da se jede sve što leti, da je sve bajno i sjajno. Ali, nije tako, život je surov, šiba sa svih strana. Ne vredi priča dok se sami ne uvere, dok ne dostignu neku zrelost. Valjda počnu da gledaju drugačije tek kad dobiju svoju decu. Tad se trgnu. Šteta je. Novac pruža mnogo mogućnosti. Neko ko dolazi iz sela, iz provincije, željan svega, odjednom je u centru pažnje, sve mu je na tacni i onda… Ali to je ono mladost-ludost. Sve je to za praštanje“.
Da li se Tanja Savić opametila uz decu?
„Tanjice mi je žao kao da je moje rođeno dete. Uopšte ne znam šta se sa njom desilo. Htela je porodicu, decu, zaljubila se. Sve to razumem. Ali mislim da je napravila veliku grešku jer je u jeku popularnosti sišla sa scene. Niko je nije terao. Verujem da se kaje, da se preispituje kad ostane sama sa sobom. Njeno mesto su zauzele druge. Sve je ovo kao film. Jedni dolaze, drugi odlaze. Verovatno bi i ona sada mnoge stvari drugačije uradila. Ali, opet ima nade za nju. Ako bude pozvala Sašu i prihvati njegove savete, mogla bi da se vrati na vrh“.
Koliko Zvezde Granda koštaju Sašu u živcima i zdravlju?
„Mnogo! To što je on napravio, niko nije. Oformio je savršen žiri. U ovom vremenu, kada su ljudi mnogo osetljivi, ljubomorni i sujetni, nije lako okupiti ekipu kakvu je on okupio. Samo on zna koliko živaca to košta“.
Šta bi rekla kad bi vaša ćerka poželela da bude u Zvezdama Granda?
„To je apsolutno nemoguće. Moj sin Danijel i ćerka Aleksandra su toliko različiti od ove dece da ne mogu da vam opišem. Kad neko pomene da bi se trebalo slikati za novine ili nešto slično, razbeže se da ne mogu da ih nađem. Oni ne vole život pred kamerama. Prirodni su, normalni, nikad niko za njih ne bi rekao da su im roditelji poznati. Aleksandra će uskoro postati punoletna i već nam je rekla da nam slučajno ne padne na pamet da pravimo neko veliko slavlje. Hoće da svoj rođendan proslavi samo sa svojim društvom“.
Kako čuvaš sina od agresivnih pevačica? Dobra je prilika!
„Danijel je inženjer zvuka, radi u Grandu, omiljen je… Trenutno je solo, saleću ga devojke sa svih strana i nije što je moj sin, ali je mnogo dobra prilika. Nedavno je napunio 29 godina, izgleda mlađe. Skroman je, odgovoran, uvek možemo da se oslonimo na njega. Često mu govorim da ljubav mora da bude obostrana i da se čuva ljubavi iz koristi. Rekla sam mu da devojkama ne govori da je Saletov i moj sin. Da to sakriva dok ne vidi s kakvom ima posla“.
A kakav će tata Sale da bude sa ćerkinim udvaračima?
„Tata je osetljiv na ćerku da nema dalje! Za sad, Aleksandra nema ni simpatiju, a kamoli momka. Ali, kad bude krenulo, verujem da će Sale da bude kao Nikola Kojo u filmu, da će ćerkine udvarače da juri puškom! Slab je na nju. Presrećni smo što je ne interesuju splavovi!“
Možeš li Sašu da zamisliš u penziji?
„Ma kakvi. I kad ode u penziju, neće to biti klasična penzija, opet će on nekoga savetovati, usmeravati, nešto će raditi. On ne sme da se opusti. U šali kažem, ako se opusti, postaće dekica koji samo čita novine i džangriza. Dok radi, to ne može da se desi jer rad mu stalno obnavlja energiju“.
Mnoge žene komentarišu da je sad bolji frajer nego kad je bio u tridesetim godinama!
„Bez lažne skromnosti, ja sam mu produžila mladost. Ne dozvoljavam mu da se opusti, da bude kao njegova generacija koji su već dekice ili čikice. Ne dam da bude strogo poslovno obučen. Naterala sam ga da potpuno promeni imidž. Iz ormara sam mu izbacila sva odela i pantalone ispeglane na ivicu, šimi i lakovane cipele. On mora da bude sportski elegantan! Kad nabacimo koji kilogram, oboje idemo na dijetu. Stalno ga teram, kao i on mene. Ne sme da dozvoli da se zdedi, mora da i dalje živi kao mladić jer ima dušu mladića“.
Vesna TasićIVAN VUČIĆEVIĆ
