Isidora Bjelica: Kada se nađete između života i smrti, menjate pogled na sve

Prošle godine Isidora Bjelica šokirala je čitalačku i ostalu publiku brutalnim zapisom sa ivice smrti, po kojoj je bila primorana da hoda dok se suočavala sa opakom bolešću. Svoju golgotu, put telesnog stradanja i napor koji ju je vodio do duševnog vaskrsnuća opisala je u knjizi „Spas“, a upravo je predstavila i nastavak ove priče koji donosi nova svedočanstva o ponovnoj borbi sa upornim neprijateljem. Uz nadljudsku snagu i beskrajnu ljubav supruga i dece, jedna od najkontroverznijih ličnosti ovih prostora uspela je da smisao života sagleda na sasvim drugačiji način, ali i da zadrži veru i nadu da spas postoji.

– „Spas 2“ je dnevnik osobe koja se našla između dva sveta, ali to ipak nije knjiga o bolesti, već o mom traganju za smislom života i tajnom ljubavi. Nadam se da će pomoći svima koji se bore sa opasnom bolešću, pre svega zahvaljujući praktikumu koji sadrži teme iz integrativne medicine i savete kako se mučne terapije konvencionalnog lečenja mogu učiniti manje razornim po organizam. Radnja prati moj život od Kariba, Havaja i čudesne Egine do samrtne postelje i nazad, ali traženje leka za neizlečivo zapravo je potraga za ljubavlju i odgovorom na pitanje zbog čega postojimo na ovom svetu, zašto dobri ljudi prolaze kroz gorka iskušenja i kako se bol može pretvoriti u ljubav umesto u patnju – objašnjava spisateljica, koju s pravom nazivaju najhrabrijom srpskom provokatorkom.

Verujete li, posle svega, da postoje efikasniji načini lečenja kancerogenih oboljenja od hemoterapije, o čijim se posledicama vode žustre polemike?
– Sve na svetu napreduje, ali lek za kancer nikako da se pronađe. Ipak, neki oboleli uspevaju da se izbore i ozdrave. Ne može se, niti sme, odbacivati klasična metoda lečenja, ali smatram da je rešenje u dijalogu između alternativne i zvanične medicine, koji ne postoji. Moja knjiga je pokušaj tog dijaloga. Kada se razboliš od ovog užasa, suočiš se sa saznanjem koliko su obe strane isključive. „Spas 2“ donosi konkretne predloge koji pomažu da se terapija bolje podnese, da se očuva krvna slika, da se spreči neuropatija i brže povećaju leukociti. Dok se ne pronađe lek za ovu pošast koja je u porastu, moraju se koristiti sva sredstva. Tajna je i u podsvesti ljudi koji su, uprkos lošim statistikama, uspeli da pobede strah, da promene svoj um i zadrže osmeh na licu.

U čemu vi ponalazite spas?
– To je dobro pitanje. Kada se nađete između života i smrti, menjate pogled na sve. Počinjete da shvatate koliko su ljudi predivna bića koja ne znaju kako da se nose sa fizičkim i duševnim bolom. To neznanje pokreće lanac nesporazuma, sukoba, nesreća. Bila sam opsednuta pravdom i istinom, zbog toga sam mnogo stradala. I bila sam glupa jer nisam shvatala da sam na ovoj zemlji iz drugih razloga, a ne da bih nekome sudila. Kad se čovek koncentriše na davanje ljubavi, kad ni od koga ništa ne očekuje i nikoga ne osuđuje, svet se automatski pretvara u bolje mesto. “Jer, sve na ovom svetu ima svrhu i mesto, a tako često ne vidimo i ne razumemo znakove koje dobijamo. Neka moj bol služi da vi ne osetite bol.“

Da li je podrška najbližih takođe jedan od nezvaničnih oblika lečenja, budući da mnogi ne mogu da se suoče s bolešću, pa okreću glavu od bolesnih članova porodice i ne pokazuju nameru da pomognu?
– To je možda centralna tema mog romana. Ljudi beže od bolesti, stradanja i siromaštva jer se plaše, a nemamo pravo da zbog straha bilo koga osuđujemo. Mnogi će nas ostaviti, ali zato će se pojaviti neki anđeli za koje niste ni znali da postoje. Porodicama obolelih je veoma teško jer su sve vreme uključene u problem. A i oni su samo ljudi koji često ne znaju kako da se postave u situaciji kad treba preći preko Rubikona. Prolazeći kroz sopstveni bol, shvatila sam da se najveća ljubav nalazi tamo gde su nesreća, bolest, stradanje. Setite se kako smo svi bili složni i puni empatije kada je trebalo pomoći unesrećenom narodu pogođenom poplavama ili bombardovanjem. Niko ne može da izbegne bol, ali može da izabere da li će ga nesreća najbližih pretvoriti u bolju osobu ili ne.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE. 

Intervju: Snežana Ilić, LIfe Content
Foto: Boško Karanović, Life Content