Iskra Brajović: U životu sam uvek birala teži put

Lepa i perspektivna glumica Iskra, kćerka glumačkog doajena Voje Brajovića uvek je birala teži put. Iako je još u ranom detinjstvu imala prilike da se upozna sa teškim zadacima koje nosi glumačka profesija, odlučila je da krene stopama slavnog oca i upiše Fakultet dramskih umetnosti. Pored glumačkog poriva talentovana umetnica piše poeziju i prozu koju će jednog dana predstaviti javnosti, a bavi se i jogom, što je relaksira i ispunjava. Nedavno je okončala dugu vezu sa kolegom Andrijom Daničićem. Raskid joj je teško pao jer je po prirodi nostalgična i brzo se vezuje za ljude. Uprkos tome, lepa Beograđanka ističe da radikalne odluke nikada ne menja i da je tačku na romansu stavila kada je shvatila da je idealizovala svog partnera, dok je realnost bila potpuno drugačija. Uverena je da će se u njenom životu pojaviti muškarac koji će biti njena idealna polovina, a pored fizičkog izgleda i finih manira, jako joj je važno da njen izabranik poseduje izražene stavove o životu.

Talentovana glumica raduje se predstojećoj pozorišnoj sezoni i uskoro će početi sa probama za predstavu „I konje ubijaju, zar ne?“, u „Madlenianumu“, a već od septembra televizijska publika imaće priliku da je gleda u popularnoj seriji „Urgentni centar“ u ulozi medicinske sestre, što joj je jedna od najdražih rola.

Kao dete maštali ste da postanete glumica ili doktor, jer su to zanimanja vaših roditelja. Šta je bilo presudno da krenete očevim stopama?
– Nisam ja krenula ničijim stopama. Ja sam krenula za svojim srcem, koje je odabralo glumu. Mada, mislim da odlično vladam medicinskom terminologijom.

Koliko vam je u poslu pomoglo to što potičete iz glumačke porodice i što ste kao dete imali prilike da vidite kako izgleda život ljudi koji se bave tom profesijom?
– Porodica i ljudi u mom okruženju pomogli su mi da odmalena demistifikujem glumački poziv, i mislim da sam ga, kao neko ko uvek bira teži put u životu, zato i zavolela.

Biti kćerka umetnika kakav je vaš otac Voja Brajović može biti teret ili ulaznica za neka vrata koja bi vam, inače, bila zatvorena?
– Budući da u dvadeset sedmoj godini nemam stalno zaposlenje, a ni neku naslovnu ulogu u vodećim pozorištima, jasno je da mi prezime nije ulaznica ni za šta. I drago mi je zbog toga. Ne želim ništa što nisam zaslužila.

Kada ste ocu saopštili da je gluma vaš izbor, kako je on reagovao?
– O tome sam se savetovala sa majkom. Ona me je podržavala, verujući da bi svaki čovek trebloa da sledi svoj put. Otac mi je samo ukazao na težinu poziva, i bio je u pravu.

Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.

Autor: Zvezdana Milovanović, Life Content