Srceparajuća ispovest: Suzana Jovanović tvrdi da i dalje čuje glas voljenog Saše

Ispovest Suzane Jovanović za novi broj tabloida SCANDAL! dirnula je mnoge do suza. U emotivnom razgovoru, Suzana Jovanović otvorila je srce i otkrila kako se nosi sa gubitkom supruga, prisećajući se njihovih najlepših trenutaka, ali i poslednjih dana njegovog života.

Ispovest Suzane Jovanović – Glas pokojnog supruga i džemper koji još miriše na njega

Bez zadrške, ispovest Suzane Jovanović donosi detalje o snovima u kojima joj se pokojni suprug Saša Popović javlja nasmejan i vedar, o uspomenama koje čuva kao najveće blago, ali i o trenucima kada, kako tvrdi, jasno čuje njegov glas u praznoj kući.

Screenshot

Pevačica se prisetila trenutka kada je postala svesna da ga više nema i priznala da tuga još uvek traje.

– Mislim da još nisam. Znaš kad će to da bude u meni završeno, kad ne budem više plakala. Po tome znam, jer sad pri svakom podsećanju na Saleta, na situacije, na sve što je preživeo, doživeo, šta je sve prošao. Mislim da ne bi voleo da ga se sećaš iz ovog poslednjeg perioda – započela je ispovest Suzane Jovanović za novi broj tablioda SCANDAL! 

Ona priznaje da u snovima supruga nikada ne vidi onakvog kakav je bio u poslednjim mesecima života, već onog iz najlepših dana njihove ljubavi.

– Sad ću ti reći, pošto ga često sanjam, da li mi veruješ da u snu ni jedan san nije bio ovo poslednje vreme kad je bio bolestan. Ja ga sanjam u onom vremenu kad smo nas dvoje počeli da se zabavljamo i kad smo se venčali. Te prve godine, možda druge godine našeg zajedničkog života, kad je imao onu kosicu malo dužu, drugu vrstu naočara, one okrugle malo veće, i onako sav hiperaktivan, nasmejan uvek, već tamo nekom diriguje, dodeljuje uloge šta će ko da radi, uvek ga tako sanjam, raspoloženog, vedrog, nasmejanog, trči, juri na sve strane… I to mi je negde, kako da kažem, u duši sam mirnija, mislim da je sada srećan i da nema nikakvih problema.

U potresnoj ispovesti Suzane Jovanović, ona se dotakla i poslednjih dana njegovog života, otkrivši da Sale nije osećao bol zahvaljujući terapiji.

– Nije, baš zbog toga što su mu dali sve za spavanje protiv bolova, morfijum, bukvalno je zaspao, on nije osetio ništa, ali dok ti lekovi nisu krenuli da deluju bilo je malo mučno sve to gledati.

Screenshot

Suzana je otkrila i detalje koji su joj ostali kao intimne uspomene, a koji je, kako kaže, prate i danas.

– Da, mislim to ne smem nikome da kažem, neko će da kaže da nisam normalna. Skoro sedim u kuhinji i gledam one moje turske serije na Pinku, koje volim najviše, to me nekako smiruje, rastereti me, da ne razmišljam ni o čemu što se dešava oko nas, i čujem: “Sule”. Aleksandra me ne zove tako, ona me zove mama, Danijel nije tu, Tijana nije tu, reko Bože, a čujem njegov glas, njegovu boju. Drugi put opet… ja odem gore, gledam, reko joj majko mila, nisam valjda luda, čujem jasno i glasno. Ima jedan džemper, to sam ti rekla, iz Pariza, koji je nosio taj poslednji put, da li mi veruješ taj džemper je lepo spakovan, na njegovom jastuku stoji na našem krevetu i on još uvek miriše na Saleta… i taj džemper stoji tu, spava sa mnom, budim se sa tim džemperom. Da li ima nešto, da li nešto postoji, ja zaista ne znam, ali ja sam jasno i glasno čula da me zove: “Sule”.