EKSKLUZIVNA ispovest Suzane Jovanović o poslednjim danima Saše Popovića: Lekari su mi rekli da mu kažem da je kraj, a ja sam umirala…

U svojoj prvoj, srceparajućoj ispovesti nakon smrti voljenog supruga Saše Popovića, Suzana Jovanović je ekskluzivno za novi broj tabloida SCANDAL! otvorila dušu i podelila najteže trenutke. Opisala je bol, strah i nemoć koje je osećala dok je neprestano bila pored Saše u njegovim poslednjim danima. Njene reči su prepune ljubavi, ali i tuge i otkrivaju koliko je snažno i hrabro stajala uz čoveka svog života, iako je svaka sekunda bila borba sa sopstvenim emocijama. Ova ispovest Suzane Jovanović je svedočanstvo neizmerne ljubavi i snage…

Ivan Vučićević

Suzana je otkrila da se nijednog trenutka nije odvajala od Saše, čak ni kada je bilo najteže.

Srceparajuća ispovest Suzane Jovanović – Poslednji trenuci sa Sašom Popovićem, suze, bol i reči koje nikada neće zaboraviti

– Ni jednog trenutka, ni jednog dana, ni jednog sekunda. Znači odlasci u bolnicu, ja sam u bolničkoj sobi pored njega, na dvadeset santimetara su moj i njegov krevet udaljen. Tu sam, nisam bila u hotelu, nisam izlazila nigde, nisam išla do grada, non stop pored njega i danju i noću. Kad on ustane noću da ide do toaleta, mene je bilo strah da ne padne, da se ne slomi, ja skačem pomažem mu da ode do toaleta, vraćam ga nazad u krevet, pokrivam ga, ako se oznojio, imao je te faze znojenja noću, presvlačim ga, oblačim druge majice, stavljam one da se suše, vadim nove. Uf, mnogo je teško. Ne znam da li je teže onome koji to preživljava ili onome ko je pored te osobe. Ja sam bukvalno umirala zajedno sa njim. Ne možeš da mu pomogneš, ne znaš šta da uradiš, šta da daš od sebe da bi njemu bilo bolje. Gledaš sve to, nemoćan si, a vidiš da čovek, sve mu je teško…

SCANDAL!

Plan je bio samo da primi terapiju i vrate se kući…

– Da, samo da primi terapiju i da se vratimo kući. Da se vratimo i da nastavimo sa terapijom kod kuće, imao je on medikamente koje je uzimao kod kuće da pije, i opet za deset ili dvanaest dana, malte ne dve nedelje, na desetak, dvanaest dana su stavili terapiju, opet da odemo po novu — rekla je Suzana Jovanović za novi broj tabloida SCANDAL!

U Parizu ih je sačekala najteža vest…

– On gore, soba, sve, smeštaju ga u sobu, kreću ove analize i vidim da doktori slažu face, da nije dobro. Ova naša prijateljica Sandra koja perfektno govori Francuski, ona je išla sa nama sve vreme i ona je razgovarala sa njima i njoj su prvo rekli da situacija uopšte nije dobra, da stvari uopšte nisu dobre, i da je jetra u jako lošem stanju. Ja sam pitala Sandru, pitaj ih šta to tačno znači, kaže da je puna metastaze, da bukvalno lekove koje prima ne može da jetra obradi, svaka naredna terapija može samo da ga ubije, ništa ne može da mu pomogne. Taj trenutak saopštavanja, kad ona meni to saopštava, sad mi to treba njemu da saopštimo.

Ivan Vučićević

Lekari su od nje tražili da mu sama kaže istinu…

– Tako su rekli, morate Vi kao supruga da uđete i da kažete svom mužu da je situacija takva kakva je, da je jako loše. Ja kažem Sandri, ja to ne mogu da kažem, ne mogu, mislim nema šanse. Sad Sale oseća da se nešto dešava, i non stop traži mene da se vratim u sobu, i sad ja pred njim moram da glumim da je sve u redu, da se nije ništa desilo, da je sve super. Sve ide kako treba, sve je pod kontrolom. I sad ulazi Sandra, dogovorile smo se da ona prva krene — rekla je Suzana Jovanović za novi broj tabloida SCANDAL!

ISPOVEST SUZANE JOVANOVIĆ PROČITAJTE U NAJNOVIJEM BROJU ŠTAMPANOG IZDANJA TABLOIDA SCANDAL!

U trenutku istine, Suzana nije mogla da izgovori reči koje slamaju srce.

– Ne znam, ne mogu sad da se setim, ona kreće Sale moj moram nešto da ti kažem, kaže, pričala sam sa doktorima, nije dobro. Da li mi veruješ, ja sad smišljam kako da sklopim rečenicu šta da mu kažem, ne mogu to da prevalim, preko usta svojih, ne mogu to da izgovorim, jako mi je to teško bilo, i ja kažem ljubavi nije ti jetra dobro, a on gleda u mene i ja krećem da plačem, jer to je jače od mene, a on kaže, Sule moj znam.

Antonio Ahel/ATAImages

Bio je svestan da dolazi kraj…

– Znam, sve znam, znam da je gotovo. Ja ne mogu da verujem kako, verovatno čoveku se to, malo sam posle i to čitala, posle me je malo to i interesovalo, da malo dobijem te neke odgovore, da meni bude malo lakše. Kažu da se to ljudima bukvalno prikaže, tih nekih zadnjih dana života, da je to kraj. Ja krećem da plačem, ne mogu više ni da pričam, ne mogu uopšte, zagrcnula sam se od suza, i on u onom svom bolu, u onom saznanju da treba da napusti sve nas i da odlazi na neko drugo mesto, on kaže meni nemoj Sule da plačeš, nemoj molim te da plačeš, ti si uvek bila jaka, ja najviše poverenja imam u tebe. Još je bio svestan, još smo mogli da komuniciramo i da pričamo sa njim, ja znam da ćeš ti uraditi sve kako treba, kao da sam ja pored tebe, ja najviše imam poverenja u tebe. Tu je bila Sandra moja, može da posvedoči svaki trenutak proveden, ona je bila sa nama do zadnjeg tog dana, do zadnjeg trenutka — rekla je Suzana Jovanović za novi broj tabloida SCANDAL!

Ata images

Molila se samo da deca stignu…

– To sam posle izašla u hodnik da vidim šta da radim, brzo u celoj onoj frci i tom saznanju i pitali smo ih koliko mu je još ostalo, kaže možda dan, možda dva, tri ne više od toga. Jao, ja samo decu da dovedem u Pariz, da se oprosti od dece, i ovi njegovi neki najbliži prijatelji su došli Ostoja, Mare, Miša Petrovski, da se oproste od njega i da budu tu pored njega, i odmah sam ih pozvala i rekla da je takva situacija, uzeli su karte avionske i na avion i odmah su stigli. To mi je bilo najvažnije, da ne ode tako sam, a da se ne oproste svi od njega. Mislim oni barem najbliži.

– Samo nas dvoje, Aleksandra je toliko teško sve to doživela, dok su mu davali sva ona sredstva za spavanje, morfijum protiv bolova, da nema te neke velike muke i probleme, da ga to toliko ne muči i ovako je bio već dosta izmučen. Mnogo je smršao, ona je sve to jadna gledala, pitala se zašto se to ne završi da se ne produžava ta agonija, ona je toliko plakala, meni je bilo teško i Danijelu da gledamo, i onda sam rekla molim te idi u hotel, odvedi je nek ostane u sobi, Danijel je opet jači, muškarac je, drugačije je sve to doživeo. Molim te odvedi sestru u hotel, ti i ja ćemo. I onda smo Danijel i ja bukvalno samo gledali u Saleta netremice, na smenu i on i ja.

Dragan Gajić Gaja

Poslednji trenuci…

– On je već polako tonuo u san, sa tim morfijumom i tim sredstvom za spavanje, i do zadnjeg njegovog daha smo tako gledali, tako posmatrali ga, dežurali smo tu noć, taj dan prvi, pa drugi i treći dan je preminuo. Samo u tom trenutku ja sam nešto skrenula pogled ka telefonu, a Danijel je gledao non-stop u njega i samo mi je rekao: Mama, Sale više ne diše. To je bilo jezivo, mislim nekako tu si u prostoriji sa njim, znaš da je loše, ali da diše, i taj trenutak kad je on to izgovorio ja sam samo skočila, zagrlila ga, pipnula sam mu puls, vidim da ne diše, to je bilo jezivo.

Poslednje reči…

– Da budem jaka, da ne plačem nikada više za njim i uopšte u životu, da budem jaka i da se borim za decu i za sebe, da nikad ne posustanem, kao što sam ti rekla malopre, kao da je on pored mene. I rekao mi je da on ima najviše poverenja u mene, da ću ja sve uraditi kako treba, kao da je on tu, i sve ono što smo se dogovarali nas dvoje, svih ovih godina, šta još treba da uradimo za decu, za nas, da pomognemo deci da se skuće, pa one stanove što smo im uzeli, pa lokale, pa da se deca tu presele, pa sa majstorima, da ću ja sve uraditi kako treba i da nas sve mnogo voli, al da zna da mora da ide. To je bilo zadnje dok je on bio svestan, dok je on mogao da priča, posle više nije mogao.

ISPOVEST SUZANE JOVANOVIĆ PROČITAJTE U NAJNOVIJEM BROJU ŠTAMPANOG IZDANJA TABLOIDA SCANDAL!