Jelena Tinska: Žene treba da shvate da pišem u njihovu korist

Poznata glumica, balerina, novinarka, spisateljica, kolumnistkinja Jelena Tinska do sada je objavila 12 knjiga ili, kako voli da kaže: „dvanaest metara knjiga sa različitom tematikom…“. „Moja prva knjiga je bila o mom životu i pisana je 1993. Posle toga nikada više nisam pisala o svom životu, osim u romanu ’Vilhelmina’, koji je hronika moje porodice od 1868. do 2001. Na osnovu te prve knjige, oni koji moje knjige ne čitaju zaključuju da samo o tome pišem“, otkiva autorka čija se nova knjiga „Tajne kreveta poznatih muškaraca“ od 10. oktobra može naći na kioscima. „U ovoj knjizi ne govorim o tome da li se nekome diže ili mu je mali. Govorim o tome kako je moguće da neko kome se ne diže i ima mali ima hrabrosti da se upusti u zahtevan i bezobrazan odnos sa ženom samo zato što je moćan, bogat, poznat.“

Da li muškarci koji imaju te probleme imaju hrabrosti da čitaju vašu knjigu?
Za čitanje moje knjige ne treba hrabrost. Potrebna je radoznalost. Ona je duhovita i tužna u isto vreme. I napisana je u odbranu žene, koja ne mora da trpi polovične odnose sa nekim ko je moćan – a nemoćan.

Mislite li da među čitaocima ima više muškaraca ili žena?
Mislim da ima više žena. Mada sudeći po komentarima na odlomke koje objavljujete već tri nedelje, one, umesto da shvate da pišem u njihovu korist, vidim da ih više zabavlja da loše pišu o meni lično, a manje da se udube u problem o kome pišem i u moju želju da ih naučim da se odbrane od ponižavanja.

Šta mislite, da li je „mali“ i „prizemljen“ veći problem svom vlasniku ili njegovim partnerkama?
Bože, pa kad je takav, onda nikom ne vredi, zar ne? Zapravo, ne treba gubiti vreme.

Knjiga je pisana na osnovu velikog uzorka. Koji deo ste vi proučili, a koji vaše prijateljice?
Knjiga se dogodila slučajno. Imam puno mladih prijatljica koje razmenjuju loša iskustva među sobom, čaršija je malena i sve se brzo pročuje. U ovoj knjizi nema mojih iskustava. Možda dva- tri. I ona su više u poglavlju o mitomanima i drkadžijama (smeh). Mene nikada nisu fascinirali moćni muškarci, sve radim iz ljubavi.

Kada o tim temama pričate sa prijateljicama, da li nekada pomislite: tako naši ljubavnici pričaju o nama. Pitanje se naročito odnosi na trenutke kada kritikujete njihovo ljubavničko umeće.
Žene pre svega skoro i da ne pričaju o dobrim iskustvima. One se žale na loša. Za razliku od muškaraca, koji loša kriju a dobra preuveličavaju.

Dok ste pisali knjigu, kako ste zamišljali njenu publiku – da li mislite da je čitaju muškarci, žene, tinejdžeri, penzioneri…
Zanimljivo je što pišem o jednom intelektualnom krugu. U knjizi nema estradnih zvezda. Ne poznajem devojke koje sa njima imaju kontakte. Ovo je neki drugi milje. Glumci, pevači, reditelji, lekari, advokati. Knjigu će čitati svi muškarci koji su svesni svoje nemoći i sve žene koje će želeti da vide da li u njoj postoji neko ko ih je namučio, ponizio.

Da li postoje muškarci koje ste želeli da zaštitite? Koliko je takvih?
Ne želim da zaštitim nijednog muškarca koji je u ovoj knjizi. Možda mi je žao nekih žena koje su sa njima i koje su mi drage, ali da su im bili verni, ne bi se o njima saznalo kakvi su.

Da li ste nekada imali dilemu – ostati ili otići od muškarca koji je pametan, šarmantan, imućan, razume vas, ali je loš ljubavnik?
Srećom, nikada nemam dilemu. Ja znam šta hoću. A uvek sam htela kompletan odnos. I manje-više, imala sam ga. Ali, dešavalo se da sve funkcioniše, ali od seksa ništa. I onda se takva veza brzo završi. Sve je važno za kompletan odnos.

Da li dobra ljubavnica od prosečnog muškarca može da napravi odličnog ljubavnika?
Ne postoji ništa drugo osim kompatibilnosti i hemije. Ne postoje dobre ljubavnice. Postoje ljudi koji odgovaraju jedno drugom, pod uslovom da ipak postoji nešto u gaćama.

Za vas priča o seksu nikada nije bila tabu. Da li među prijateljima imate homoseksualce?
Imam. Imam veoma dobre prijetelje koji mi mnogo znače i ne smeta mi njihovo seksualno opredeljenje. Čak smo intimni u razgovorima i delimo svoje radosti i patnje. Pravim razliku između homoseksualaca i lezbejki. Oni su mi simpatični, a one su mi odvratne.

Da su vas zvali da podržite Paradu ponosa, da li biste to uradili?
Ne, jer ja ne podržavam paradu predera, jer to nije parada ponosa. U prevodu, „gay pride“ je pederski ponos. I ja ne vidim šta je tu za ponos. Moji prijatelji koji su gej nikada ne bi otišli na tu maskaradu sa peruškom u dupetu, jer je ta parade poniženje za sve gej ljude koji drže do sebe. Ja bih razumela da se gej populacija skupi sa nekim ciljem, da gej ljudi naprave paradu za pomoć deci, siromašnima…Ali da traže prava da se na javnom mestu pokazuju, ne podržavam.

Kad napišemo knjigu, ona je izložena sudu i onih koji nas vole i onih kojima baš nismo dragi. Da li ste, na dan kad je odštampana, bili spremni da čujete komentar: „Meni se ovo ne dopada“?
Da naravno, ali ljudi brkaju pojmove. Ako im se ne dopada neka osoba, onda a priori kritikuju sve što ta osoba radi. Recimo, na sam naslov moje knjige, jedna glupača je imala sledeći komentar: „Pa, logično je da se muškarcima ne diže na Tinsku.“ Strašno.

Da li umete da ocenite gde prestaju iskreni komplimenti, a počinje laskanje?
Naravno, ja sam svesna kada uradim nešto dobro, ali i kad uradim loše. Ova knjiga je bingo. Duhovota, tačna i zanimljiva. Veoma me raduje što je dr Tijana Mandić za nju napisala i stručni osvrt i recenziju.

Aktuelni su rijaliti programi. Da li biste učestvovali u nekom od njih?
Nikad. Užasavam se te užasne potrebe da budete u centru pažnje po svaku cenu. Meni je to odvratno i jadno. I neki ljudi koje sam cenila time što su pristali da javno hrču, peru zube i idu u toalet sa gomilom nepoznatog sveta, da sa njima spavaju, pali su u mojim očima. Koji to očaj natera ljude na takva poniženja?

Autor: „Svet“