Katarina Rebrača: NISAM PEKMEZ!
Osmog novembra Katarina Rebrača postala je mama. Manekenka, vlasnica modne agencije "K models" i, po opštem mišljenju, jedna od najlepših žena našeg javnog života, rodila je kćerkicu Antoniju. Dan pre no što će beba napuniti mesec dana, Katarina nam je rekla:
"Sve je još lepše nego što sam mislila. Osećaj koji me ispunjava ni sa čim se ne može uporediti. Mnogo sam se promenila, ali to nije bilo namerno već je verovatno rezultat prirodnog procesa. Ne samo sada, već i tokom trudnoće, polako prestaješ da sam sebi budeš najbitniji, a centar tvog sveta postaje neko drugi".
Da li si se potpuno oporavila od porođaja?
Lekari, sestre i babice pružili su mi vrhunsku negu i pažnju. Pošto nisam "pekmez", mnogo brže sam "stala na noge" nego što bi to uradio neko drugi. Iako sam imala carski rez, već trećeg-četvrtog dana naterala sam sebe da ustanem iz kreveta. Međutim, ne kažu babe uzalud da je potrebno da prođe šest nedelja da bi organizam ponovo ojačao.
Jesi li zaista vozila kola desetak dana pred porođaj?
Ne samo da sam vozila, već sam nedelju dana pre porođaja išla na Sajam knjiga na kojem je moja mama imala štand. Cela moja trudnoća protekla je fantastično. Nijedan dan nisam imala mučnine, stalno sam bila u akciji, puno sam putovala…
Gde je sve Antonia "bila" pre rođenja?
U Italiji, Americi, Londonu i Maroku. Išla bih još ponegde, ali mi posle sedmog meseca nisu dali da putujem.
Ako se ne varam, Antonia je ime dobila tek kad je imala dve nedelje. Zašto ste tako dugo razmišljali?
Odluku da se tako zove doneli smo još u avgustu, ali se meni – a to je verovatno svojstveno svim majkama – činilo da ništa nije dovoljno dobro za moju bebu. Nisam bila sigurna da li je baš to ime najlepše, ali sam petnaestak dana posle porođaja shvatila da smo napravili odličan izbor.
Kažu da žene tek kad postanu majke potpuno shvate svoje majke. Da li je takav slučaj i sa tobom i Sandrinom?
Sada mogu da razumem da je, čak i kad me je gnjavila oko nekih stvari, to činila iz najbolje namere, a ne samo da bi mi dosađivala, kao što svi mi mislimo u određenim godinama.
Verovatno su svi koji poznaju Sandrinu ubeđeni da je napravila "spisak" saveta i direktiva za podizanje Antonije.
Ima ih, ali ne preteruje. I kad je drži, i kad je gleda, primećujem da s njom ima potpuno drugačiji odnos nego sa mnom. Lepo je videti je u toj ulozi, s tim što ona ni u kom slučaju nije klasična baka. Već je smislila kako Antonia trba da je zove. Ne dopada joj se ni baba, ni baka, već – bakina.
EPP blokovi puni su reklama sa bebama ili sasvim malom decom. Da li bi volela da se ti i Antonia pojavite u nekoj?
Naravno, ali pre svega zato da bismo imale lepu uspomenu. Jednog dana, kad bude znatno starija, mogle bismo da se zajedno smejemo tom snimku komentarišući kako je bila slatka, mala, smešna i bucmasta. Pošto deca veoma brzo rastu, divno je i na taj način sačuvati neke trenutke.
Nameravaš li da se u dogledno vreme vratiš manekenskom poslu?
Ne vidim nijedan razlog da to ne učinim. Nisam u godinama kad više ne bih mogla da radim.
Ukoliko za petnaestak godina Antonia poželi da bude manekenka da li ćeš joj reći "sine, super" ili "beži od tog posla"?
Sigurno je samo to da ću joj biti podrška, bez obzira koji profesionalni put odabere. Ukoliko se bude bavila manekenstvom, volela bih da njena iskustva budu lepa kao moja jer, radeći tolike godine, nisam imala nijednu ružnu epizodu.
Jesi li se malopre šalila kad si rekla da ovog trenutka Antonia ima bolju garderobu od tebe?
Ne, potpuno je "stajlingovana". Ima stvari od "Rafa Lorena" do bebi klasike kao što je "Chico". Stalno dobija nešto od moje mame i Igorovih roditelja, a juče su joj moj otac i njegova supruga doneli mnoštvo stvari iz Amerike. Nije napunila ni mesec dana, a već su je razmazili.
Da li je tvoj tata došao iz Amerike da bi video unuku?
Došao je zbog nje i mene. Ja sam, doduše, u celoj priči postala manje bitna, jer je Antonia preuzela svu ljubav.
Pre nekoliko dana videla sam prvi put sliku Antonijinog tate. Zašto si ga do sada krila?
Nisam ga krila, ali fotografi nisu bili dovoljno vešti, pa nas nisu "upecali". Šalim se… I Igor i ja želimo da naš privatni život bude ono što zapravo treba da bude. Nije bilo potrebe da sa mnom ide na modna i slična dešavanja na koja sam odlazila poslovno. Prvi put smo se u novinama pojavili ne sada, već proletos, kada smo bili na humanitarnom balu koji je kanadska ambasada organizovala za odeljenje za prevremeno rođenu decu klinike Narodni front.
Znaš li da su mnogi posumnjali u Igorovo postojanje, odnosno da su mislili da kao budućeg oca pominješ muškarca s kojim ne živiš?
Ljudi vole da vode tuđ život i tuđu brigu. Nikada me nije zanimalo šta se o meni priča, uvek sam govorila: znam ko sam, znam šta sam postigla, znam s kim sam i znam da se volimo. Ne vidim zašto bi to trebalo da znaju i drugi.
Koliko dugo ste ti i Igor zajedno?
Tri godine.
Šta si pomislila kada ti je Igor saopštio da iz dva prethodna braka ima tri sina?
Da ima ogromno srce i da voli decu. Čovek koji nije spreman da sebe da drugome ne može da ima troje dece. U svakom slučaju, to je za mene bilo nešto pozitivno. Ovde mnogi imaju običaj da kažu: "Jao, ima troje dece, nikad ga nijedna žena neće hteti". Odrasla sam u drugom svetu u kojem se razmišlja u stilu "što više, to bolje". Dete sam razvedenih roditelja, a moj otac u drugom braku ima sina i kćerku. Nas troje se obožavamo, kao da smo rođeni. Bitna je ljubav koja nas spaja, a ne to da li imamo iste mame. Problem je što u našoj srdini često osećanja ostaju u senci mentaliteta. Generalno, čovek treba da sledi svoje emocije pa će sve biti u redu.
Autor: „Svet“
