Miru Antonović voleo je najpoznatiji evergrin pevač a ona ga je izdala: Ono što je prećutala bilo je gore od svake laži

Krunoslav Kićo Slabinac, jedan od najomiljenijih pevača bivše Jugoslavije, ostavio je neizbrisiv trag u muzici zahvaljujući glasu, harizmi i emociji koju je prenosio svakim stihom. Njegove pesme „Plavuša“, „Pokloni mi jedan dan“ i posebno „Zbog jedne divne crne žene“ postale su sinonim za iskrenu emociju i muzičku eleganciju.

Iza tog evergrina krije se duboka i stvarna priča – ljubav Kiće Slabinca i Mire Antonović, koja je obeležila njegov život i umetnost.

Inspiraciju za ovu bezvremensku baladu, Kićo je pronašao u stvarnim emocijama. Mira Antonović bila je žena koja ga je, kako je sam govorio, u jednom trenutku života potpuno očarala.

– Zaljubio sam se kao dečak. U avionu sam sedeo tužan i sam, dok su se drugi divili izlasku sunca. Tu sam napisao tekst, a melodija se spontano oblikovala u mojoj glavi. U Zagrebu sam je završio i snimio, i postala je hit jer je iskrena i napisana u jednom dahu – rekao je pevač u jednom intervjuu.

Ta iskrenost je ono što je publika prepoznala i zavolela – emociju koja ne traži objašnjenje, već samo razumevanje. „Zbog jedne divne crne žene“ postala je simbol večne ljubavi, tuge i nadanja, i pesma koja prevazilazi generacije.

Iako je njihova veza bila kratka i burna, trag koji je ostavila u Kićinom srcu bio je dubok. Prema njegovim rečima, Mira Antonović ga je razočarala u trenutku kada je njihova romansa bila na vrhuncu.

Instagram

– Bio sam mlad i zaljubljen, ali i razočaran. Ona je tada bila u braku koji se raspadao, a sve je puklo kada sam saznao da nije bila iskrena prema meni – ispričao je Slabinac godinama kasnije.

Ipak, umesto gorčine, u njegovom srcu je ostala pesma – kao svedočanstvo da istinska osećanja, ma koliko bolna, uvek pronađu svoj način da žive večno.

Njihova priča možda nije imala srećan kraj, ali je postala legenda koja i danas budi emocije. Pesma koju je Kićo napisao u jednom dahu donela mu je besmrtnost – jer kroz svaku notu i stih i dalje odjekuje ono što je nekada osećao. Umetnici poput njega pokazuju da prava ljubav nikada ne nestaje, već se transformiše u stvaralaštvo, postaje melodija koja se ne zaboravlja.

Zbog toga se i danas, decenijama kasnije, kad god se čuje  „Zbog jedne divne crne žene“, oseća duh Kiće Slabinca i Mire Antonović – dvoje ljudi čija je emocija postala deo kolektivnog sećanja.