Krenite u avanturu: Kolobraro, najukletiji evropski grad

Mračna reputacija italijanskog grada Kolobraro nije naudila njegovom turizmu. Svako leto, u nameri da otkriju istoriju grada i privuku što veći broj turista, stanovnici ovoga kraja priređuju festival u kojem se loša sreća pretvara u magiju.

Komšijski gradovi na jugu Italije jednostavno ga zovu „Onaj Grad“, a mnogi njegovi stanovnici izbegavaju da prolaze kroz njegove ruševine. Priča o ukletosti stara je kao i sam grad, povezana s originalnim imenom ‘cluber’, što na latinskom znači zmija – koja je oličenje zla.

Smatra se da su prokletstvo na tamošnji život bacili advokat i veštica tek u prvoj polovici 20. veka. Prema priči koja kruži među Italijanima, Biađo Virđilio je bio bogati, zloglasni lokalni advokat koji nikada nije izgubio slučaj, pa je imao mnogo neprijatelja.

Jednog dana na sudu, kako bi istakao svoju tvrdnju uskliknuo je:

„Ako je ono što govorim netačno, neka ovaj luster padne„. Iste sekunde luster se srušio na pod.

Iako niko nije bio povređen, njegovo ime je postalo sinonim za nešto loše, pa je njegova reputacija u potpunosti uništena. Sve negativno što bi se događalo u gradu bilo je povezano sa njim, a njegovi potomci napustili su grad.

Kasnije je jedan antropolog posetio grad tragajući za ‘fattucchierom’, vešticom za koju se veruje da može da ukloni uroke.

Lutajući ulicama u potrazi za takvom ženom, nabasao je na staricu s opeklinama od sunca i dubokim borama, i poverovao da je pronašao osobu koju je tražio.

Verovanje kaže da se žalio da su on i članovi njegovog istraživačkog tima misteriozno postali žrtve nesreće tokom svoje posete tom gradu. Od tada je Kolobraro postao poznat kao veštičji brlog, ali Elena di Napoli, potomak te žene i članica turističkog odbora kaže:

„Moja pra pra pra baka nije bila veštica. Samo stara stanovnica koja je možda izgledala kao veštica„.

Decenijama su neobjašnjiva klizišta, odroni, kao i priče o okupljanju vještica, o novorođenčadi s dva srca i tri pluća, kao i o sumnjivim neočekivanim klizištima, saobraćajnim nesrećama usred duhovima opsednutim ruševinama pojačavale sumnju. A kako su Italijani poznati po sumnjičavosti, ta njihova sumnjičavost nije pomogla u skidanju ljage s malog grada.

Kletva navodno ima uticaj samo na posetioce grada.

„Naravno, imajući u vidu da sam ja potomak, imuna sam na prokletstvo. Jezive stvari događaju se samo onima koji prvi put dođu u grad i veruju u prokletstva‘, kaže Di Napoli.

Mnogima koji žive u Kolobraru teško je da se nose s ovom reputacijom.

„Ovde nismo imali srednju školu, pa sam morao da idem u Tursi. Moje kolege su mi se rugale nazivajući me nosiocem zlih slutnji“, rekao je Gaetano Virđalito iz Kolobrara koji sada živi u Rimu.

U prokletstvo se veruje toliko da policija nekažnjava vozače koji voze brzo kroz ulice grada jer se boje prokletstva, a muškarci iz drugih sela uhvate se za genitalije svaki put kad čuju riječ Kolobraro kako bi uklonili kletvu.

Tokom letnjeg festivala „Noćni san“ u „Tom Gradu“, izvođači pričaju priče o magiji, fudbalu i ljubavnicima, a na ulazu u Kolobraro se prodaju amajlije za koje se veruje da teraju zle duhove.