Kucamo na vrata zaboravljenih asova! Boban Zdravković: Bez starih pesama se ne može

Uvek nasmejani Nišlija Boban Zdravković poznat je kao neko ko izbegava konflikte, svadje, prepucavanja, frke, ujdurme, što je neverovatno retka osobina na našoj estradi. Karijeru je započeo davne 1982. godine sa albumom „Volite se i pevajte buzuki“ koji prolazi prilično nezapaženo. Nakon toga izdaje još dva albuma i odlazi na odsluženje vojnog roka. 1986. godine snimio je LP ploču i kasetu „Klinka“, sa koje se izdvojila pesma „Ne dolazi“, koja postaje i ostaje mega hit i do danas, njegova lična karta. Ovaj album prodao se u 160.000 „nosača zvuka“, i tim rezultatom Boban ulazi u red hit-pevača tadašnje folk scene. Najpoznatije pesme su mu: „Sve ljubavi moje“, „Pogledaj u nebo“, „Ciganima srce daću“, „Srećan put ptico bela“, „Praštam ti dušo“, „Ima, ima“,“Još me ima“, „Danju spavam“, „Devojčica“…

Pored muzike kojom se bavi, Boban je sasvim slučajno privukao ogromnu pažnju publike i medija pre nekoliko godina kada ga je u svoj film uvrstio mladi Nenad Mitić (23). U pitanju je animirani film „Džet set“ u kojem Marsovci ubijaju stotine folkera, a potom Boban spasava svet.

Boban je ekskluzivno za naš portal “Svet.rs” otkrio, gde je sada, šta radi, ali i koji su mu planovi za naredni period: “Bavim se onim što najviše volim a to je muzika i dalje. Uživam u svom poslu i ne bih ga menjao sve dok me publika i dalje traži i voli moje pesme. A rad na terenu mi govori da je i dalje tako. Nijedan moj nastup ne može da prođe bez pesme ‘Ne dolazi’ koja je nastala pre nekoliko decenija a sada je postala evergrin folk muzike i to mi govori da sam uradio pravu stvar”.

Imate li nekih novina na muzičkom planu?

“Baš ovih dana sam izdao novu pesmu ‘Preljubnici’ za muzičku kuću ‘Gold’. Ova singl pesma je poklon za sve ljubitelje muzike koju ja stvaram”.

Gde trenutno živite?
“Mogu reći da sam žitelj sveta, živim na nekoliko mesta i ima me svuda. Takav mi je posao,ne mogu da budem stacioniran na jednom mestu. Takav način života mi odgovara”.

Kako gledate sa ove distance na vaše muzičke početke i najveću popularnost koju ste ostvarili devedesetih godina, da li biste nešto promenili da možete?

“Stvar je prilično jasna i jednostavna. Ljudi koji su me voleli tada, vole me i sada. Za mene se tu nije mnogo toga promenilo. Pesme koje su nastajale u tom vremenu su mnogo kvalitetnije, po mom mišljenju, od ovih koje se stvaraju danas. Mada moram reći da i sada ima dobrih pesmama, ali malo. Međutim realnost je da se bez starijih pesama ne može. One se najviše traže na nastupima i ušle su uši slušalaca. Vreme je pokazalo da je produkcija u ono vreme bila kvalitetnija. A možda je bilo i neko lepše vreme, sa puno više romantike. A ove vikend pesme koje su sada u trendu i koje se forsiraju su kvalitne i traju baš toliko koliko i sam naziv kaže, jedan vikend”.

Kako gledate na poplavu tv emisija koje traže muzičke talente. Mislite li da je njima sada lakše nego što je bilo vama kada ste bili na početku vaše karijere?

“Mora se priznati da im produkcije daju šansu da stvore ime. Ono što ja tu vidim kao problem, uslovno rečeno, ili prepreku u njihovoj karijeri je što oni nemaju pravo glasa i slobodu u razmišljanju. Oni ne mogu da odlučuju o svojoj karijeri, pesmama koje će snimiti itd… Mi smo naprotiv imali tu slobodu da odlučujemo sa kime ćemo sarađivati, kakve ćemo pesme snimati i u kom pravcu će ići naša karijera. Čini mi se da je to bilo bolje, jer svako zna i oseti u kom pravcu želi da ide i da se razvija kao čovek i umetnik. Lično ja sam se uvek držao folka i nisam mnogo eksperimentisao sa muzičkim pravcima tokom svoje karijere. Doduše imao sam nekoliko pesama u pop fazonu, to su najčešće bile balade, sledio sam trend koji je tada bio na našoj muzičkoj sceni. I narod tj. moja publika je to odlično prihvatila. Mislim da je najbolji predstavnik ovoga o čemu vam govorim moja pesma “Ni vino mi ne pomaže”. Ipak veoma je važno da se u tim situacijama ne eksperimentiše previše i da se pevač oseti dobro u toj pesmi jer samo na taj način može da je iznese pravilno”.

Ostvareni ste kao poslovan čovek, više puta u ranijim itervjuima ste istakli da uživate u svom poslu. Na koji način se borite protiv negativna energije ili žute minute?

“Odmah ću vam reći, bavim se sportom, igram tenis.t Upravo ste me zatekli na teniskom terenu i to mi je omiljena aktivnost. Smatram da je bavljenje sportom nešto najbolje što čovek može da učini za sebe i svoj organizam. Bilo koja sportska aktivnost vam pomaže da održavate dobru kondiciju, a usput se vidite i družite sa dragim ljudima. Fizička aktivnost me rasterećuje i oslobađa od stresa”.

Autor: Dejan Ajduković, Life Content