Kucamo na vrata zaboravljenih asova! Dragan Pantić Smederevac: Danas je od svega napravljena lakrdija, pa i od muzike i kulture!

Iako je još kao dete prepoznao kod sebe veliki talenat koji ima Dragan Pantić zvani Smederevac nije ni sanjao da će mu muzika biti životni poziv. Nakon završetka trgovačke škole odmah se zaposlio, nastavio je i dalje da peva onako usput, za svoju dušu. A onda je zaključio da se od pesme može živeti mnogo bolje nego od trgovine… Prvu ploču je snimio, za PGP, a poslednji, 14. album, uradio je za istu kuću, međutim, tada je bio potpuno nezadovoljan reklamom koja je izostala kao i celokupnim odnosom ove kuće prema njemu. Tokom cele karijere, ostao je veran pravom narodnom, izvornom zvuku…

Dragan Pantić – Smederevac često je umeo da kaže: „Ja sam jedini pevač u ovoj zemlji koji čuva pravu narodnu pesmu. Neki vele da su to seljačke pesme. Pa mi i jesmo zemlja seljaka!“

Poznati pevač britkog jezika pristao je da za naš portal “Svet.rs” potpuno otvoreno govori o trenutnom stanju na našoj estradi, novim muzičkim zvezdama i trendovima koji vladaju na našoj sceni, svojim planovima za naredni period…

Za početak kažite nam gde trenutno boravite i čime se bavite?
– Živim u okolini Smedereva, tačnije u selu Dragovac odakle sam i potekao. Nisam nikada menjao mesto prebivališta. Tu mi je baza mira u prirodi. Posle napornog rada i nastupa koji zahtevaju celog čoveka, tu se sklonim i na miru sa porodicom uživam u životu. Nalazim se tri minuta od centra Dragovca, ali odmah iza mog imanja su polja i šume, sloboda, tako da imate utisak da ste deo jedne celine koju čine urbani deo i priroda. Taj spoj modernog i ruralnog mi najviše odgovara. Mesto je malo, svi se poznaju i to volim, to je deo našeg mentaliteta koji nosi život u maloj zajednici.

Nastupate li i dalje?
– Moj princip rada je da nastupam svuda gde me pozovu. Imam još uvek dosta posla i poziva, pa sam zadovoljan. Već 46 godina sam u ovom poslu. Prvo sam počeo kao pevač amater, a nakon dvadeset godina 1986. godine sam uspeo da snimim i svoj prvi album za PGP-RTS. Nije bilo lako stvoriti ime u moje vreme. Ali tada se bar znalo ko ume da peva i ko može da bude zvezda i da napravi karijeru. Danas su od svega napravili lakrdiju, pa i od muzike i kulture uopšte. Kad narodu uzmete umetnost vi ga obogaljite. Mi danas stvaramo muziku koja ne liči ni na šta. Svi iz okruženja nam se smeju.

Koje je vaše mišljenje o brojnim šou programima u kojima se pronalaze nove zvezde?
– Klasična prevara ako mene pitate. Svako glasanje preko SMS-a mi je sumnjivo. To je uzimanje para narodu i tim mladim ljudima koji organizuju familiju i prijatelje da glasaju za njih. Ako i uspeju da prođu dalje, potpisuju ugovore na 10 godina, a nakon toga oni budu toliko izrađeni da nisu ni za šta. Stalno dolaze nova mlada i sveža lica, i tako ukrug. Strašno je kako neke mlade ljude brzo isfiltriraju i onda ne vrede ni Bogu ni narodu. Mnogi od njih ulože po 100.000 evra u svoje karijere. Sa mog stanovišta, to je potpuna greška. Bolje da su za te pare kupili dva stana u Beogradu i rentirali. Imali bi stalni priliv novca i živeli ko gospoda. Ovako nemaju ništa. Mladi ljudi nikako da shvate -ne možeš biti zvezda ako te narod ne prihvati. Istinu govoreći, njima je danas ipak lakše da počnu karijeru, ali nemaju sa čime da opstanu na sceni, nemaju svoje pesme i ime. Stvarao sam svoje ime na estradi postepeno, a u moje vreme se znao i neki red. Evo navešću vam jedan podatak. Pre nekoliko nedelja zvali su me na RTS da pevam uživo u nedelju ujutro u jutarnjem programu. Navodno, ove mlade zvezdice nemaju glas rano ujutro, oni mogu da pevaju uživo samo noću. Zamislite vi to, pa to kao da vam neko kaže, automobil ne možete voziti preko dana već samo noću. Smešno i komično, priznaćete. Kod mene je ta stvar potpuno jasna. Što se tiče likovnih umetnika i pevača, to su bogom dani talenti – oni uvek mogu sve što treba i očekuje se od njih, ovi drugi koji to nemaju, mogu da pevaju i stvaraju samo noću i u specijalnim prilikama. A kakvi su oni zapravo umetnici procenite sami.

O životu i njegovim usponima i padovima pevač kaže: 
– Život je jedna velika igra, klackalica koja vas nosi gore, dole i tako ukrug. Važno je da kada se penješ ne radiš to prebrzo jer tako možeš da pogubiš konce, a to nikome nije donelo dobro. Svaki brzi uspeh, dođe i nestane kao bljesak. Bolje je postepeno graditi uspeh, karijeru, sve u životu. Onda možete bolje da kontrolišete stvari oko sebe. Ništa nije večno, u tim turbulencijama važno je sačuvati zdravlje i ostati priseban. Imam sreću da i danas redovno nastupam. U zadnje vreme svi traže da se peva uživo, kako na nastupu, tako i na televizijama. Čini mi se da će to malo pročistiti ovu našu scenu.

Na pitanje kada planira da se povuče, razmišlja li o penziji Dragan odgovara:
– Mislim da za pevača nema odmora, dok ga narod traži on će da nastupa i tako sve do smrti.

Čovek ste sa sela, rijaliti „Farma“ bi bila idealan TV format za vas. Da li biste pristali da učestvujete?
– Svi ostali učesnici bi pored mene bili smešni. Kao što ste rekli ja sam sa sela i poznajem sve te poslove, bio bih maher za njih. Većina učesnika tamo ulazi samo sa jednim ciljem da uzmu pare, a onda se sve uglavnom okrene protiv njih i oni pokažu svoje pravo lice koje su godinama krili od publike i javnosti i obrukaju se.

O muzici nekada i sada Smederevac kaže:
– Najplodnije vreme u muzici i zemlji uopšte je bilo kada su svi radili i kada je bilo posla za sve. Na moju sreću radim konstantno i dalje. Nastupam i po BiH, međutim treba reći da smo mi svima otvorili vrata, a bivše republike nisu bile tako darežljive prema nama. I tu smo kao i u mnogo čemu pali na ispitu. Treba u ovu našu sferu poslovanja uvesti malo reda i zakona. Pa da svi plaćaju porez iz koga bi se posle isplaćivale penzije umetnicima i regulisao njihov položaj u društvu. Ovako imamo situaciju da je veliki broj umetnika socijalni slučaj. Iskreno se nadam da će se ovim približavanjem institucijama Evropske unije i kod nas situacija popraviti. Ali, već vidim da ćemo mi pokušati da izvrdamo pravila koja su oni postavili i doneli. A nismo svesni da su ta pravila doneta da se poštuju i da nam bude bolje, a ne da se izvrdavaju kako je to kod nas često bio slučaj ranije.

Autor: Dejan Ajduković, Life Content
Foto: Omot albuma