Kucamo na vrata zaboravljenih asova! Miroljub Brzaković Brzi: Novi mladi pevači imaju problem sa identitetom i svi liče jedni na druge!

Jedan od najpopularnijih pevača 90-tih godina prošlog veka bio je Miroljub Brzaković Brzi. Bio je jedan od prvih izvođača koji je prihvatio novi talas u folk muzici koji je zahvatio Srbiju devedesetih godina i pokazao se kao veoma uspešan „plivač“ u tom muzičkom žanru. On je, kako sam kaže, i danas veoma popularan i tražen, ali iz nekog razloga je ignorisan od strane najvećih beogradskih medija. Rodom iz Nove Varoši, a trenutno nastanjen u Beogradu ovaj pevač se i dalje ne predaje, ai kako smo saznali Brzi neumorno radi na novim pesmama za sebe i druge izvođače.

Jedan je od retkih obrazovanih pevača, studirao je na mašinskom fakultetu. Snimio je veliki broj albuma za najveće muzičke produkcije sa ovih prostora. Među najpoznatije njegove pesme ubrajaju se: „Podigla me iz pepela“, „Niko ne zna pravu istinu“, „Evo ti ruka ciganko“, „Neće me, pa neće“…

Kao jedan od najistaknutijih pevača u folk muzici Srbije devedesetih, a trenutno nedovoljno vidljiv u medijima pravi je sagovornik za našu rubriku “Kucamo na vrata zaboravljenih asova”. Kontaktirali smo Miroljuba i on je eksluzivno za naš portal “Svet.rs” otkrio gde je sada, kakvi su mu planovi na poslovnom i privatnom planu u narednom periodu.

Bavite li se i dalje aktivno muzikom?

– U muzici sam i dalje. Nema me na “velikim” televizijama na žalost iz samo njima znanog razloga. Ali nema veze, za mene nema velikih i malih televizija i novinara. Svi koji me pozovu ja ih ispoštujem i trudim se da budem maksimalno profesionalan u tom smislu. Hvala bogu da funkcioniše You Tube. Još 2008. godine sam shvatio koje su sve skrivene mogućnosti u svetu novih tehnologija. Organizovao sam se i potpuno sam postavio sve svoje pesme na You TUbe kanal, sa ciljem da budu dostupne mojoj publici. Otvorio sam nekoliko profila na Fejsbuku i u svakodnevnom sam kontaktu sa publikom što mi mnogo znači i pomaže mi u ovom poslu. Na moju sreću, publika me i dalje traži. Iako je kod nas rasprostranjena misao, ako te nema na Pinku ne postojiš, moj slučaj dokazuje da ipak nije tako. 2006. godine sam izdao album, ali ubrzo nakon toga povukao sam se iz posla zbog privatnih razloga. Razočarala me je tadašnja partnerka i povredila, te sam kao izuzetno emotivan čovek imao potrebu da taj period nakon raskida posvetim sebi a ne poslu. Tokom tog perioda koji je za mene bio veoma bolan, dobio sam inspiraciju te sam se posvetio stvaranju muzike. Iznenada 2012. godine me kontaktirao Žare Timotijević sa Kopernikusa i muzičke produkcije Sezam, brzo smo dogovorili saradnju i izdao sam za njih album “Nije ljubav za slabiće” 2012. godine. Išao sam doduše i u druge muzičke kuće da ponudim svoj muzički materijal ali oni su mi tražili novac da bi ga objavili. Nisam mogao da pristanem na takve uslove, jer sam neko ko već ima ime, i pristupam ovom poslu iskreno i sa emocijama. Nisam pristao na takvu vrstu trgovine.

Kada pogledate unazad sa ove distance, kako gledate na svoju karijeru, da li biste nešto promenili?

– Naravno da bih menjao. Samo čovek koji nije spreman da uči na svojim greškama rekao bi da ništa ne bi promenio. Na prvom mestu bih promenio odnos prema ljudima koji su bili oko mene u periodu najveće popularnosti. Ne bih bio toliko iskren prema njima i sa ljudima uopšte. Mnogi su me iskoristili i zloupotrebili. Najstrašnije od svega je da ja tada u tom periodu nisam bio svestan svoje popularnosti. Bio sam okružen lažnim prijateljima. Sada kada su prošle godine pa mi neki od njih kažu, ti si tada mogao ovo ili ono, ja im odgovorim pa što mi to tada niste rekli. Ja toga nisam bio svestan, a nikoga nije bilo oko mene, da mi pomogne, da me usmeri…

Kako komentarišete stanje na današnjoj muzićkoj sceni?

– Moram da proširim vaše pitanje i pomenem globalizaciju kao trend koji nam se nameće poslednjih godina. Potresi od nje osećaju se u celom svetu. Globalizam je sve pretvorio u novac i trku za njim. Nema emocija, sve je trgovina. Odsustvo bilo kakve iskrenosti u stvaranju muzike je užasno. Moram ipak podvući da danas imamo veliki broj mladih, izuzetnih pevača na našoj sceni. Međutim oni su se pogubili, imaju problem sa identitetom, ili liče svi jedni na druge ili liče na nekoga. To nikako nije dobro. Svim mladim kolegama poručujem kada me pitaju za savet, radite na svom ličnom identitetu.

Šta mislite o stvaranju muzičkih zvezda preko TV emisija takmičarskog karaktera?

– Mladim izvođačima je danas mnogo lakše, ali samo u delu koji se tiče organizacije nastupa i ugovaranja posla. Sa druge strane oni su vezani i nemaju slobodu da odlučuju. Pevaču je neophodno da ima nešto po čemu će ga ljudi prepoznavati i pamtiti, neku posebnost. Ovi mladi danas isuviše lako dolaze do svog imena, i onda ne umeju da se nose sa time. Da bi pevač zaista umeo da prenese pravu emociju on mora da se napati i pomuči u životu. Da peva po kafanama i sam zaradi za svoj album i pesme. Jedino tako on može da oseti i zna šta njemu treba a šta od njega očekuje njegova publika.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

– Ipak posle svega, kad podvučem crtu, nekako sam uspeo da sačuvam svoj privatan život od očiju javnosti, da odvojim privatno od poslovnog. Nije me bilo po medijima, nisu me pratili skandali. Sada sam srećan čovek, našao sam konačno ženu svog života i lepo nam je zajedno. Ona je iz Slovenije i svi moji planovi su vezani za nju. Što se tiče poslovnog plana, za mesec dana ću pustiti novu pesmu u formi singla. I dalje stvaram muziku za druge pevače i nudim im saradnju. Neki prepoznaju kvalitet moga rada, a neki ne. Ne želim da utičem na kolege i da vršim pritisak na njih. Ali većina njih ne zna da odabere i prepozna dobru pesmu.

Kada pritisnu brige i problemi, kako se izborite sa njima?

– Imam dve misli koje najbolje odslikavaju tu borbu: Otkad ne čitam i gledam gluposti bolje se osećam, i druga, vera i ljubav sve pobeđuju. Na kraju bih dodao da sam veliki ljubitelj životinja. Imam dve mačke u stanu, spasio sam ih sa ulice i sada su sa mnom. Borite se, ništa ne pada sa neba, izađite napolje, sve je bolje nego sedeti u kući.

Autor: Dejan Ajduković, Life Content
Foto: Facebook