Žuri im se u zatvor: Maloletnička delinkvencija u porastu

Beda i urušavanje društvenih vrednosti stvaraju mlade kriminalce. Trenutno oko 200 maloletnika iza rešetaka, a samo u Beogradu 300 mlađih od 18 godina čeka presude za razna krivična dela.

Sve je više mladih ljudi, čak i onih do osamnaest godina, koji nažalost, ne dočekaju punoletstvo a završe s one strane zakona. Trenutno, oko 200 njih se već nalazi iza rešetaka Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, dok skoro 300 mlađih od 18 godina čeka presudu pred Višim sudom u Beogradu. Stručnjaci tvrde da je iz godine u godinu broj kriminalnih dela u koja su umešani maloletnici u blagom porastu. Oni pritom upozoravaju da je opasnije od toga brutalnost i agresivnost koju ti mladi iskazuju.

Maloletnici se u zatvoru nalaze zbog najrazličitijih krivičnih dela, među kojima su krađe, provale, proizvodnja i prodaja narkotika, nanošenje telesnih povreda, ali i ubistva. Većinu njih čine dečaci uzrasta od 14 do 18 godina.

Problem maloletničke delinkvencije nije prisutan samo u Srbiji, već i u mnogim razvijenim zemljama, kaže psiholog Milan Kostić. Prema njegovim rečima, nekada se mnogo više nade polagalo u edukaciju i tako se sprečavalo da uopšte dođe do delinkventnog ponašanja.

– To se pokazalo kao nedovoljna mera, pa sve zemlje pojačavaju represiju i pokušavaju da kažnjavanjem utiču na problematične maloletnike – kaže Kostić. – Naravno, delinkvenata je uvek bilo i to se ne može iskoreniti, ali zabrinjava sve veća agresija i brutalnost sa kojom oni postupaju. Tome je dobrim delom doprinela i veća dostupnost oružja, pa u razmiricama koje bi ranije rešavali fizičkim obračunom sada potežu noževe i pištolje.

Sve češće ranjavanje hladnim i vatrenim oružjem je očigledno. Kriminolog Zlatko Nikolić objašnjava da su sečiva najčešća u uzrastu od 15 do 25 godina. Njihovi osnovni cilj je da privuku pažnju. Ova kategorija, ipak, ređe upotrebi nož, za razliku od druge grupe, koja hladno oružje nosi iz straha, panike i radi samoodbrane.

– Maloletnički kriminal je ogledalo društvene i ekonomske krize, jer besperspektivnost mlade vodi u porok. Što je kriza dublja, maloletnička delinkvencija je sve masovnija i razornija – kaže kriminolog Zlatko Nikolić. – Među mladima se širi uverenje da škola i diploma nisu bitni za budućnost, već da su važniji diskoteke, menjačnice, ulica i narkotici. Za mnoge tinejdžere droga je ulaznica u svet odraslih, a kriminal je „pravi život“.

Uzroci delinkventnog ponašanja se razlikuju kod svakog pojedinca, ali okidač i podsticaj da pređu na drugu stranu zakona je vrlo često opšta ekonomska kriza, odnosno nemaština.

– Dok ti momci i devojke žive u siromaštvu, svakodnevno viđaju nekolicinu onih bogatih koji „paradiraju“ gradom. To u njima često izazove osećaj besa i nepravde koje ne umeju da kanališu u neki konstruktivni revolt, pa se okreću huliganizmu i nasilju – objašnjava Kostić. – Neki od njih požele da steknu dobit po svaku cenu, ne birajući sredstva. Tako ulaze u kriminal, počinju da diluju drogu i pljačkaju. Paradoks je što kod mnogih postoji osećaj nepravde zbog neravnopravnog stanja u društvu, a oni sami svakodnevno čine nemoralne stvari ne mareći za druge.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija: Sipa