Marko Novaković: I pored svih teškoća nikada nisam odustao!
Kajakaš Marko Novaković posle četrnaest godina bavljenja ovim sportom nedavno je na Svetskom prvenstvu u Moskvi, zajedno sa partnerom Nebojšom Grujićem, uspeo da se popne na šampionsko postolje. Dvadesetpetogodišnjak iz Bečeja od svoje jedanaeste godine posvećen je veslanju, a ovim sportom počeo je da se bavi na nagovor pokojnog dede, koji ga je odgajio zajedno sa bakom. Sportista koga krase fini maniri medalju je posvetio upravo njima i žali što sada nisu tu da vide njegov uspeh i da mu se zajedno raduju. Njegov sledeći cilj su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, koje će biti održane 2016. godine, a do tada će nastaviti vredno da trenira i da radi na sebi. Njegov put do vrha nimalo nije bio lak, ali uz podršku porodice i trenera Soti Jozefa, koji je verovao u njega od početka, uspeo je da se izbori za svoj san, od koga nijednog trenutka nije pomišljao da odustane, čak ni onda kada mu je bilo najteže. Sportista koji živi u Novom Sadu odrastao je sa babom i dedom, jer su njegovi roditelji smatrali da je to bolje za njega nego da detinjstvo provede na dve adrese, budući da su se oni razišli kada je on imao godinu dana.
Od najmlađih dana najlepše uspomene vezuju ga upravo za vodu, jer je vreme sa drugovima provodio pored Tise, a pre nego što je počeo da se vozi kajak pet godina je trenirao plivanje. Za razliku od većine vršnjaka, ne voli da provodi vreme na društvenim mrežama, već se trudi da slobodne trenutke provede na kvalitetan način. Za magazin „Hello!“ otkriva da sanja o velikoj porodici, ali još nije pronašao devojku sa kojom bi mogao da ostvari te planove.
Kakav je osećaj osvojiti medalju i postati svetski prvak?
– Neopisivo moćan. Srećan sam i zadovoljan jer sam sa ovom medaljom sebi i drugima dokazao da se sav moj dugogodišnji trud i rad isplatio.
Ko vam je prvi čestitao na uspehu?
– Prvi mi je čestitao moj partner Nebojša, zatim moj trener Soti Jozef, kao i ostatak tima. Posle toga su, naravno, usledile čestitke od brojnih prijatelja širom Srbije.
Kako ste se osećali kada su se slegli utisci? Rekli ste da ni sami niste verovali da ćete osvojiti medalju.
– Još moćnije, jedna velika prepreka je iza mene i sada idem dalje. Što se medalje tiče, svi mi, sportisti, treniramo i radimo da bismo osvojili medalju, ali nisam u potpunosti bio siguran da će biti zlato, iako sam ga priželjkivao.
Ostatak intervjua pročitajte OVDE
