Marko Živić: Svako može da udari, ali veličina čoveka je u tome koliko udaraca može da podnese
Odvažno, s mnogo optimizma, glumac Marko Živić suočava se sa životnim izazovima kada mu zakucaju na vrata.
Krajem prošle godine suočio se sa velikim bolom zbog gubitka oca Svetislava, koji mu je uz majku bio najveća podrška i oslonac. Roditelji rođenog Kruševljanina preneli su mu ljubav prema „sedmoj umetnosti“, jer su se i sami amaterski bavili glumom, a umetničku crtu nasledila je i njegova rođena sestra, koja je do sada objavila nekoliko zbirki pesama. Veliko iskustvo koje je tokom godina stekao na pozorišnoj sceni, četrdesetdvogodišnji dramski umetnik uobličiće u svom rediteljskom prvencu pod naslovom „Rulet-ples“, koji režira u svojoj matičnoj kući – Beogradskom dramskom pozorištu.
Marko odaje utisak večitog optimiste koji se osmehom obračunava sa svim životnim nedaćama, bez gubitka životnog entuzijazma.
„Za mene je čaša uvek polupuna, a ne poluprazna. Prazno je prazno, a puno je puno. Makar i do pola. Nažalost, nemamo mnogo vremena da možemo da ga posmatramo prazno. Lako je tonuti, ali hajde, plivaj, majstore, makar ti samo nos bio iznad duboke vode, diši i polako“, rekao je Živić u intervjju za Hello, dodavši da ne praktikuje revanšizam prema ljudima koji ga povrede:
„Ne uzvraćam udarce. Možda bih i umeo, ali mislim da je pravi borac onaj koji zna da posle udarca ostane na nogama, a ne onaj koji udara. Svako može da udari, ali veličina čoveka je u tome koliko udaraca može da podnese“.
Kompletan intervju s Marko Živićem možete da pročitate OVDE.
Autor: Deana Đukić
Foto: Boško Karanović, Hello
