Transformišite svoje telo: Dijeta koju svaka žena mora da proba, promeniće vam život i navike

Mediteranska dijeta jedna je od najboljih

Ako želite da smršate na zdrav način i uživate u ukusnoj hrani, mediteranska dijeta je savršen izbor za vas. Ova dijeta se temelji na tradicionalnoj ishrani koju praktikuju stanovnici mediteranskih zemalja poput Grčke, Italije, Francuske i Španije. Namirnice koje dominiraju su voće i povrće, riba i morski plodovi, mahunarke i žitarice.

Mediteranska dijeta i njene prednosti

Istraživanja ukazuju na to da ova ishrana može smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, a ključna veza je u maslinovom ulju, koje doprinosi snižavanju nivoa holesterola. Mediteranska dijeta se zasniva na namirnicama bogatim hranljivim materijama, poput voća, povrća, orašastih plodova, žitarica i zdravih masti koje podržavaju zdravlje srca. Zbog toga, ova ishrana može doprineti stabilizaciji nivoa šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.

Getty Images/MarianVejcik

Testenina od celog zrna i mahunarke – Mediteranski način ishrane se u velikoj meri bazira na proizvodima od žitarica i mahunarki. Kada birate testeninu i hleb, preporučuje se da se odlučite za proizvode od celog zrna. Ovi proizvodi sadrže mekinje, vlakna, aminokiseline i vitamine, a obradom zadržavaju svoja korisna svojstva. Mahunarke su takođe neizostavni deo ove ishrane, jer su bogate biljnim proteinima, gvožđem i vlaknima, dok praktično ne sadrže masti. Kao prilog možete dodati salatu od pasulja, pirinča ili bulgura, koja je nutritivno bogata i pruža odličan izvor energije.

Voće, povrće i zelje – Druga trećina mediteranske dijete sastoji se od svežeg povrća, voća i zelenila. Preporučuje se da birate najsvežije, najsočnije i hrskavo voće koje je bogato vitaminima i antioksidansima, te ga konzumirate najmanje dva puta dnevno.

Riba, meso i sir – Preporučuje se da birate masne vrste ribe, poput lososa, pastrmke i haringe, koje su bogate omega-nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima i mineralima. Ribu možete konzumirati do tri puta nedeljno. Kada birate meso, najbolje je odlučiti se za dijetetske vrste, kao što je ćuretina. U mediteranskoj ishrani meso se ne jede svakodnevno, već umereno, nekoliko puta nedeljno. Sir je takođe koristan izvor proteina i vitamina, lako se apsorbuje, pa je odličan dodatak salatama ili testeninama.

Getty Images/Dreamer Company

Mediteranska dijeta se ne može zamisliti bez maslinovog ulja. Ovo ulje je bogato oleinskom kiselinom, koja pomaže u snižavanju nivoa holesterola. Redovna upotreba maslinovog ulja ne samo da poboljšava elastičnost kože, već i smanjuje lomljenje kose, doprinosi zdravlju kože i pomaže u očuvanju mladalačkog izgleda.

Orašasti plodovi – Treba da budu redovan deo vaše ishrane. Najkorisniji su lešnici, orasi, indijski oraščići i bademi. Ovi plodovi su bogati omega-3 masnim kiselinama i antioksidansima, koji pomažu u zaštiti kardiovaskularnog sistema od bolesti i obezbeđuju telo neophodnim vitaminima.

GettyImages/InspirationGP

Mleko u mediteranskoj dijeti – Od mlečnih proizvoda, preporučuje se izbor jogurta sa niskim sadržajem masti i sireva, koji se mogu jesti nekoliko puta nedeljno. Na primer, za doručak možete uživati u grčkom jogurtu sa voćnom salatom, koja je nutritivno bogata i osvežavajuća.

Preporučuje se da pijete najmanje šest čaša čiste vode dnevno, što će doprineti zdravlju gastrointestinalnog trakta i pomoći u održavanju optimalne hidratacije. Fizička aktivnost je ključni element mediteranske ishrane.

Getty Images/Valeriy_G

Zabranjeni proizvodi – Ova dijeta ima određena ograničenja kada je u pitanju ishrana. Preporučuje se izbegavanje rafinisanih šećera i proizvoda koji su prošli višestepenu obradu, kao što su kobasice, salame, industrijski sokovi i jogurti sa zaslađivačima. Pšenično brašno treba zameniti celim zrnom. Čokoladice i grickalice nisu poželjni, dok je u kuvanju bolje smanjiti upotrebu soli i koristiti začine za poboljšanje ukusa jela. Crveno meso se može konzumirati, ali umereno, mnogo ređe od ribe i živine. Isto važi i za jaja, koja je preporučljivo jesti ne više od četiri puta nedeljno.