Mirjana Karanović: Nisam bila spremna da budem samohrana majka!

Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji „Pro-femina 2014“, u organizaciji časopisa „Lepota i zdravlje“, jedna od naših najistaknutijih glumica Mirjana Karanović govorila je na temu „Putem svojih snova: Kako slediti svoju zvezdu i popeti se na vrh“. Pomalo zbunjena, reklo bi se sa dozom treme, ova vrsna glumica tom prilikom otvoreno je govorila o svom odnosu prema glumi, porodici, kao i životu umetnika u Srbiji, ističući da je čitavog života sledila emocije.
Posle polučasovnog izlaganja, otvorenog srca i nabujalih emocija, Mirjana je za magazin „Hello!“ dala intervju, u kome bez ustručavanja govori o svom životnom putu, odlukama koje je donosila, kao i o rešenjima koja su se sama nametala, ali se sa njima odlučno suočavala. Slavna pedesetsedmogodišnjakinja otvoreno je progovorila o porodici koja je od nje napravila čoveka kakav jeste, ali i o razlozima zbog kojih nikada nije zasnovala porodicu.
Rođena Beograđanka među mnogobrojnim domaćim i međunarodnim priznanjima ima i nominaciju za najbolju evropsku glumicu, a trenutno priprema predstavu „Zmajeubice“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posvećenu stotoj godišnjici Prvog svetskog rata. Uskoro odlazi u susednu Hrvatsku, gde je očekuju pripreme za poljsko-kolumbijsko-hrvatsku produkciju filma „Rosa“. Uz glumački angažman, Mirjana obavlja i funkciju dekana „Akademije lepih umetnosti“ u Beogradu, na kojoj studentima predaje glumu.

Vi ste danas uzor mnogim mladim naraštajima, i kao glumica i kao veliki humanista. Ko je vaš uzor?
– Moj najveći uzor je moja majka, iako toga uopšte nisam bila svesna. Kao mlađa imala sam potrebu da nadmašim svoju majku, da budem veća i bolja od nje, što je i prirodno kada si mlad. Sada shvatam da smo nas dve jedna energija, moja majka je neko koga prepoznajem u sebi, ženu koja nije pristala da ostane to što joj je nametnuto da bude – poluobrazovana devojčica sa sela, koja nije imala prilike da se školuje kad je trebalo, domaćica koja je stalno kod kuće i vodi jednoličan život. Njeni roditelji su joj namenili sudbinu polupismene domaćice. Iako je isprva pristala na to, presekla je i donela odluku da se zaposli, da završi školu i unapredi sebe. Napravila je pomak u svom životu. Mučila se, ali se izborila za svoj status i danas je gledam kako je ponosna na to što je zaradila svoju penziju. Zaista mislim da nikada nije kasno da napraviš promenu u svom životu. I nije važna veličina promene, već sama promena. Mislim da od toga ne bi trebalo odustati, reći sebi: „Prošlo je moje vreme“. Uvek imaš izbor.

Govorite o značaju porodice i majci kao uzoru, ali uprkos tom stavu, vi svoju nikada niste osnovali. Zbog čega?
– Ne znam. Ne razmišljam više o tome. Nije se dogodilo i mislim da ili to nisam dovoljno želela, ili nije bilo za mene, ili je moja sudbina nešto drugo. Ali ne osećam to više kao teret i ne mislim da je to bila moja obaveza. Oduvek sam o detetu razmišljala kao o rezultatu neke ljubavi i posvećenosti i nisam bila spremna na to da budem samohrana majka, koja će po svaku cenu da nosi život na svojim leđima. Nisam sigurna da bih u tom slučaju bila dobra majka. Imala sam idealnu sliku porodice, a pošto se to nije dogodilo, ni dete nije bilo moj izbor.

Ostatak intervjua sa Mirjanom Karanović pročitajte OVDE.

Autor: Life Content