Mladi, oni su problem, uče ih tako: Jedan dan u Prištini posle afere „dron“
Molim vas, da li možete da mi pokažete put do hotela? Prvi put sam u Prištini – zamolila sam na engleskom za pomoć ženu, jer mi je tako savetovano zbog „tenzija posle slučaja ‘dron‘“.
Ljubazna gospođa pitala je za tačnu adresu, ali sam slučajno, umesto crvenog notesa u koji sam je upisala, izvukla pasoš. Osmeh s lica sredovečne žene se završio u tragu bolnog grča. I bez reči je nastavila svoj put dalje.
„Odakle ste“, pitao je taksista na slabom engleskom. Bez mnogo razmišljanja, rekoh iz Nemačke.
Pomolila sam se u sebi da ne poznaje taj jezik, jer sam tek položila prvi stepen.
„Novinar sam i došla sam da pišem o tenzijama nakon utakmice Srbija – Albanija“, prokomentarisala sam, kao usput.
Stariji gospodin je pokušavao da objasni kako se nekada u slozi živelo, kako on nikoga ne mrzi jer ima mnogo Srba s kojima i danas gaji prijateljstvo.
„Mladi. Oni su problem. Uče ih tako“, reče sa setom čovek koji je debelo zagazio u šestu deceniju.
Većina koju sam pitala za neku srpsku porodicu govorila je da je načula da tamo negde postoji zgrada u kojoj žive srpske porodice, ali da nije sigurna da su još uvek tu.
“ Neće te ovde niko dirati, ne boj se. Malo su se uzburkale strasti posle utakmice, pa je možda bolje da kada si sama pričaš engleski, čisto da izbegneš neprijatnosti“, objasnio mi je prodavac, koji je „čuo“ da su u hotel pored došli novinari iz Beograda.
Na samo osam kilometara od Prištine, u Kosovu Polju, krenula sam da vidim multietničku pijacu. Međutim, Srbe sam našla samo pored puta, na trotoaru.
„Sve je u redu. Niko nas ne dira. Sve je super, čak i kupuju od nas“, reče baka koja je insistirala na tome da njeno ime nije bitno.
Ispred nje nešto salate i paprika, i taman kada sam krenula dalje, signalizirala mi je očima na kolegu novinara, koji je moj domaćin. Sačekala sam da se on malo udalji.
„Ništa, sine, nije dobro, kako će biti. Ne daju nam unutra u pijacu. Tako je kako je, sve je to politika. Teško ćeš naći Srbe u Prištini i ovde nas je ostalo svega dvadesetak kuća. Idi sada, neću da imam problem“, u dahu se požalila ona.
Čini se da se ovih dana u Prištini srpski mogao čuti samo tokom jutarnje kafe s kolegama iz dnevnika „Zeri“, koji su moji domaćini. Inače se tenzija oseća na svakom koraku i izgleda da će morati da prođe još mnogo vremena kada će srpskim jezikom moći slobodno da se priča u centru Prištine. Afera „dron“ tome sigurno nije pomogla.
Izvor: Blic
Foto: AP
