Moderan zid plača: Pred celim gradom pišu svoje najveće tajne

The Waiting Wall ili „Zid čekanja“ montiran je na železničkoj stanici u Briajtonu, na jugu Engleske. „Zid“ će biti postavljen do 27. septembra, a tamo može biti prikazana i vaša tajna – dovoljno je da je ispišete na internet stranici The Waiting Wall.

Projekat su kreirali muzički i Alan Donohou i programer Stiven Parker. Njihova ideja je inspirisana tvrdnjom autora Alana Batona koji je predložio da se jerusalimski „Zid plača“ prenese u moderno vreme.

Reakcije na „Zid“ su fenomenalne, a neke od dirljivih i već prikazanih svedočanstava donosimo vam u nastavku.

– Volim dve žene. Moja glava to može podneti. Moje srce i telo ne mogu.

– Zaljubljena sam u svog najboljeg prijatelja, a ne u svog dečka. Nijedan od njih ne zna.

– Ja sam bodibilder, a ceo svoj život hteo sam da budem žena.

– Imam 22 godine i moj je život uništen mentalnom bolešću. Napustio sam medicinsku školu, imam malo prijatelja i nikada nisam imao devojku. Za mene nema nade.

– Imam stalan strah od toga da mi kažu da sam samo teret. Ja sam imigrant koji ovu zemlju voli više nego što će oni ikad moći zamisliti.

– Razveo sam se od žene koju sam voleo od 2007. godine i još je uvek je volim. Ne mogu učiniti ništa da je vratim. Volim te, Georgina.

– Istovremeno živim u konstantnoj nadi i strahu. Nadam se budućnosti o kojoj sanjam i bojim se da je nikada neću imati.

– Sanjam o tome da se opet sastanem s devojkom u koju sam se zaljubio kad smo imali sedam godina.

– Prošlo je pet godina od raskida i ja još ne mogu preboleti bivšu devojku, a upravo ću zaprositi sadašnju.

– Ponekad mi je žao što sam postala majka.

– Oko mene se događa previše užasnih stvari u svetu. Previše da bi mogao uživati u životu. Ponekad želim da Zemlju pogodi asteroid kako bi patnja jednostavno prestala.

– Sve vreme brinem da će ljudi koje volim – umreti.

– Pokušavam da se prisetim čarolije detinjstva i vremena kada mi alkohol nije bio potreban da bi mi bilo zabavno.

– Moj se život raspao zbog sebičnosti jedne osobe.

– Svaki put, oko mesec dana pre nego što odem u posetu roditeljima, razmišljam o samoubistvu. Možda bi smrt bila manje bolna…

– Trebalo mi je 45 godina da pitam majku zašto je bila toliko hladna prema meni i ostalim ljudima u životu. Rekla mi je kako je bila silovana kad je imala 12 godina.

– Dopisujem se s muškarcem druge žene i ne mogu prestati.

– Večno sam zahvalan što te imam u životu. To me sprečava da sebi oduzmem život i daje mi nadu u bolje sutra. Volim te.