Momci iz Prljavog Kazališta nisu toliko loši: Sviramo zbog novca, žena i slave
Uoči večerašnjeg koncerta u Bašti kod Juge, čuveni rokeri, članovi benda „Prljavo kazalište“ otkrili da nisu „ni pola tol‘ko loši ko što kruže glasine”.
Oni će večeras svirati sve svoje najveće hitove jer bi, kako kaže pevač „Prljavog kazališta“ Mladen Bodalec, bilo nezamislivo da ljudi ne čuju “Kiše jesenje”, „Ne zovi mama doktora”, „Mi plešemo”, „Crno-bijeli svet”…
„Pokušaćemo da ponovimo sjajnu atmosferu sa koncerta u Kombank areni. I klubovi i bašte i hale deo su ovog našeg posla i svesni smo da publika na sva ta mesta dolazi da nas vidi u najboljem svetlu“, kaže Jasenko Houra, i priseća se da su počeli da sviraju kao tinejdžeri. Kada su snimili prvi singl on je imao 17 godina, a bubnjar tek 14.
„Radili smo to iz uverenja. Bili smo klinci iz kvarta i želeli smo da skrenemo pažnju na sebe, da viknemo: “Ej, i mi postojimo na ovoj planeti!”“, objašnjava Jasenko.
Na pitanje koji je bio motiv da sviraju na početku karijere, a koji je danas, Mladen kroz smeh citira Pola Makartnija:
„Nekad je motiv bio: žene, slava i novac, a danas je malo drugačije, danas je motiv: novac, žene i slava“, kaže on.
Jeste li stvarno toliko loši ko što kruže glasine, pitamo ih citirajući stih njihove pesme?
„Nisam ja ni pola tol‘ko loš“, tvrdi Jasenko, i objašnjava da se s godinama sve više preispituje i trudi da bude bolji čovek, skromniji i ponizniji.
„Život te nauči da budeš tolerantniji. Kao mlad misliš da ćeš postrojiti svet po svome, a s godinama gubiš tu iluziju i počneš se priklanjati vetrovima“, dodaje Mladen.
Iako u pesmi kažu: „zbog mene ne plači suza nisam vredan, kasno je da se sada menjam” Mladen priznaje da se svaki dan menja pomalo, na bolje. Bar za milimetar. A Jasenko tvrdi da i danas ima nečega dečačkog u njemu što ga tera da s radoznalošću tinejdžera otktiva svet.
Kažu li ponekad: „Zaustavite zemlju, silazim?
„Malo, malo, pa to pomislim. Umori se čovek od te stalne, nametnute potrebe da se stalno iznova dokazuje. Ma, pustite me mislim se, najeo sam se ja dosta čokoladica u životu“, objašnjava Jasenko.
Trajete već 37 godina. Ko će duže ostati u trci, Rolingstonsi ili vi?
„Svako poređenje sa njima je neskromnost. Hvala im što su mnogo učinili ne samo za rokenrol nego i u biološkom smislu. Ljudi se danas ne predaju, već sa 50 godina i ne razmišljaju o penziji. Hvala im što su nam produžili rok trajanja“, smatra Jasenko.
Izvor: Blic
Foto: Promo
