Moskva, grad u kojem se smenjuje pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zima i ruska zima!

Moskva – najveći grad Evrope i posebno mesto za turiste iz Srbije. Osećaj da ste u zagrljaju goropadnog sibirskog medveda obuzeće vas istog momenta kada zakoračite nekim od širokih bulevara.
Toliko puta rušen, ali nikada do kraja osvojen. Inspirisao je nenadmašne ruske pesnike i književnike, a njegov bajkoviti izgled oslikava moć i snagu jedne velike države, kroz istoriju uvek povezane sa srpskom sudbinom. Jednom rečju – Moskva!

Boravak u ruskoj prestonici za turistu iz Srbije ne može da se poredi sa obilaskom drugih evropskih prestonica. Jer, nijedan drugi grad na Starom kontinentu nije dao jednog Puškina ili Dostojevskog, koji su pored napisanih najlepših redova svetske književnosti, u mnogim prilikama pokazali i divljenje bratskom srpskom narodu, pišu Novosti.

Prosečnom čoveku na Zapadu su decenijama, pa čak i vekovima, Ruse predstavljali kao najveće neprijatelje. A pravo lice Rusije je sasvim drugačije. Zato i ne čudi što su Moskovljani na prvi pogled nepristupačni. Neko će reći da su ljudi u Londonu ili Rimu ljubazniji, ali se većina tih srdačnih razgovora završava na „kako ste, šta radite“. S druge strane, Moskovljani su na prvu loptu gordi i naizgled neljubazni, ali kada osete „dušu“, spremni su da gostu daju sve, da ga vode svuda… Jednostavno, Rusi su danas veoma ponosni na svoju naciju, istoriju i kulturu.

Moskva se bez sumnje probudila iz sovjetskog sna. Kao da je plastičnom hirurgijom potpuno promenila lični opis. Sovjetski san je često bio košmaran. Ruska slovenska duša teško izlazi na površinu u megapolisu, u kojem svi jure i rade prekovremeno željni boljeg života, ali je ona ipak tu.

Osećaj da ste u zagrljaju goropadnog ruskog medveda obuzeće vas istog momenta kada zakoračite nekim od širokih bulevara. Zbog svoje veličine, prestonica Rusije ne može a da ne impresionira svakog gosta. Moskva je najveći grad u Evropi, sa više od 12 miliona stanovnika, koji su se smestili na 1.100 kvadratnih kilometara. Toliko je velika da je za njen obilazak neophodan dobro osmišljen plan.

Najbolje je početi iz srca grada – sa Crvenog trga, na kojem, poput nekog ukrasa na novogodišnjoj jelki, blista bajkovita Crkva Svetog Vasilija Blaženog – simbol Moskve, ali i cele Rusije. Na Crvenom trgu nalazi se i Lenjinov mauzolej, koji je i danas, posle toliko vremena i političkih promena, možda i najposećenija turistička atrakcija u gradu.

Iznad Crvenog trga, sa bočne strane, izdižu se zidine Kremlja, sinonim za politički centar Rusije. Velelepno utvrđenje praktično je mesto na kojem je Moskva i osnovana 1147. godine. Sa ovog mesta je Ivan Grozni započeo svoju vladavinu, Napoleon posmatrao kako Moskva gori, Lenjin krojio diktaturu proleterijata… Među zidinama Kremlja nalaze se crkve, muzeji i carske palate koje su preživele sva burna vremena.

Kitaj gorod, stari trgovački kvart krivudavih ulica iz 13. veka, ali i Arbat, pešačka zona poput naše Knez Mihailove, prave su atrakcije Moskve. U Arbatu se nalazi i Puškinova kuća, a ova poznata ulica u ruskoj prestonici vrvi od uličnih svirača, žonglera, pesnika, slikara…

Čuveni Boljšoj teatar nezaobilazan je u gradu, koji je bez obzira na to što je prošao kroz mnoge političke promene, uvek bio centar evropske kulture. Kakvi su Rusi ratnici najbolje pokazuje Muzej Borodinske bitke (gde se čuvaju uspomene i na srpske generale u pobedi nad Napoleonom), ali u Moskvu vredi doći i samo zbog Tretjakovske galerije, koja ostavlja bez daha i totalnog laika za umetnost.

Sedam monumentalnih nebodera para moskovsko nebo svojim neogotičkim šiljcima i raspoređeni su tako da se vide iz svakog dela grada. Moskovljani ih zovu „sedam sestara“, a Staljin je naredio da ih sagrade kako bi se dočarala snaga Sovjetskog Saveza. Svaka od „sedam sestara“ neodoljivo podseća na Empajer stejt bilding u Njujorku.

U Moskvi su danas ekskluzivnost i prestiž visoko rangirani. U noćnim klubovima i restoranima se pije najbolji šampanjac, a najskuplja brendirana odeća je obavezna. Umesto haringe, Moskovljani su poludeli za sušijem, pa su restorani sa ovim specijalitetom na svakom ćošku. Za provod je i te kako potreban dubok džep. Jednostavno, glavni grad Rusije je među najskupljim prestonicama na svetu! U centralnoj zoni, teško da može da se popije espreso za tri evra, a češće ćete užitak u kafi ili sjajnom crnom gruzijskom čaju platiti mnogo više.

U gradu se evidentno živi bolje iz godine u godinu. Standard je po mnogim merilima već na nivou zapadnoevropskih gradova. Zato i ne čudi što veliki broj ljudi iz bivših sovjetskih republika dolazi trbuhom za kruhom u glavni grad nekada zajedničke superdržave.

Moskva je danas uređena i veoma čista metropola, a svako će se iznenaditi koliko se novih i luksuznih automobila kotrlja širokim bulevarima. I pored toga što je svetska auto-industrija poslednjih godina u krizi, Moskva (a i cela Rusija) je u vrhu po prodaji novih vozila. I to onih najskupljih. „Lade“ i „moskviči“ sve se reće viđaju na moskovskim ulicama.

Ekonomski razvoj vidljiv je i u arhitekturi. Izgrađen je „Moskva siti“, poslovni deo grada sa oblakoderima u staklu, koji podsećaju na one u Njujorku ili Čikagu. Pre putovanja, nije naodmet završiti kratak kurs ruskog jezika, s obzirom na to ćete retko sresti osobu koja govori engleski.

Gužve u Moskvi su neopisive. Gde god da krenete kolima u toku dana, trebaće vam najmanje dva do tri sata. Nije ni čudo, jer je registrovano nekoliko miliona automobila, a benzin duplo jeftiniji nego u Beogradu. Zato je najbolje koristiti metro. Ne samo da vozovi u svim pravcima idu na svakih pedesetak sekundi, već i stanice predstavljaju prave jedinstvene muzeje, sa velikim brojem skulptura i slika iz burne ruske istorije.

Freska Svetog Save
Posle nekoliko decenija sovjetske represije, Ruska pravoslavna crkva doživljava veliki preporod. Restauracija zatvorenih i zapuštenih hramova danas je veoma popularna u čitavoj zemlji. U Rusiji postoji više od 23.000 aktivnih crkava, za razliku od 1988. godine kada ih je bilo samo sedam hiljada. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je pre Oktobarske revolucije bilo dvostruko više crkava nego danas…

Hram Hrista Spasitelja, koji je Staljin svojevremeno uništio, ponovo blista nad Moskvom. U njemu možete videti i imena vojnika koji su poginuli u borbama protiv Čečena devedesetih godina prošlog veka, ali i kupiti i neki suvenir sa likom Vladimira Putina.

Crkva Vasilija Blaženog (iz 16. veka), koja dominira Crvenim trgom danas više nije aktivna, što je slučaj i sa velelepnim pravoslavnih hramovima unutar zidina Kremlja. U jednoj od tih crkava je i freska Svetog Save i Svetog Simeona, iznad kojih je natpis – srpski čudotvorci.

Pravi duhovni centar nalazi se sedamdesetak kilometara od prestonice u manastirima Sergejovom posadu, gde se takođe nalaze freske srpskih svetaca i dokazi o vekovima staroj povezanosti srpskog i ruskog naroda.

Znamenitosti
Ukoliko vam vreme i okolnosti dozvoljavaju, trebalo bi da posetite: Muzej Dostojevskog, državnu robnu kuću „Gum“ na Crvenom trgu, park Gorki uz reku Moskvu, Istorijski muzej, kafe „Puškin“, Muzej KGB-a, ali i da krstarite rekom odakle se najbolje vidi velelepni spomenik Petru Velikom…

Ruska zima
U Moskvi se smenjuje pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zima i ruska zima! I pored toga što može da bude ekstremno hladno, pogled na romantični Crveni trg prekriven snegom, uz čašu votke u ruci, poseban je doživljaj.

Izvor: Novosti
Foto: Ana Paula Hirama/Flickr.com