Muharem Serbezovski: KUSTA JE POKVARENJAK, A BREGA UZURPATOR!

Pre trideset pet godina iz rodnog Što Orizarija, najvećeg ciganskog naselja u Evropi koje se nalazi nadomak Skoplja, Muharem Serbezovski je zakoračio trnovitom stazom jugoslovenske estrade. Prvi put, Ciganin je stao rame uz rame sa tadašjim zvezdama, a o svemu onome šta se kasnije dešavalo tokom karijere dovoljno govore njegovi nezaboravni hitovi. "Vratio sam se tamo odakle sam pošao, gde sam napravio prve korake u karijeri", rekao je Muharem Serbezovski na početku razgovora prilikom nedavne posete Beogradu nakon punih 13 godina. "Što se poslovnih planova tiče, došao sam i zbog sina Durmiša jer verujem da je on moj naslednik. Njegov album će verovatno uskoro objaviti ‘Gold’. Znam kako se ide do vrha jer sam prošao taj put. Durmiš je poslušao savet da se distancira od mog muzičkog stila. Moj novi album objaviće ‘Grand’ početkom naredne godine. Nije ovo povratak da bih se dokazao, nego samo da bih evocirao uspomene na neka prošla vremena".

Iako se odavno dokazao i kao književnik, Serbezovski ne zapostavlja muzičko stvaralašvo. "Za 35 godina karijere stvarao sam samo hitive. Međutim, evidentno je da smo mi, pripadnici stare estradne garde, drugačiji od ovih novih generacija. U naše vreme nije bilo zavisti, ljubomore, podmetanja. Priznajem da sam se iznenadio kada je Nedeljko Bajić Baja nedavno izrazio želju da komponujem neke pesme za njegov novi album. Baja je dečko koji ima vizionarske poglede i logično je da traži pesme od nekoga ko je predodređen da stvara hitive", kaže Serbezovski bez imalo lažne skromnosti.

Trudili ste se da popularišete Cigane, kao što je kasnije radio Džej…

Džej je drugi pevač koji je posle mene uspeo idući najtežim putem. Najpre je rekao da je Ciganin, a potom je uspeo i zbog toga ga veoma respektujem. Pitanje je da li bi drugi uspeli da su najpre rekli da su Cigani. Cigani su bili teški anonimusi kada sam se daleke ’68. godine pojavio kao predstavnik te etničke grupe. Sećam se da su Cigani svima postali bliski i interesantni kada sam otpevao pesmu "Iako sam Ciganin, ja znam da volim". Napravio sam muzičku revoluciju, a taj pravac koji sam doneo na ove prostore zove se orijental. I današju muziku nazivaju orijentalom, međutim… žao mi je što se ovo dešava u muzici i što već duže vreme nisam čuo pravu srpsku, crnogorsku, makedonsku pesmu.

Znatan je broj Roma među popularnim pevačima. Koga od njih najviše cenite?

Poštujem celu tu etničku grupu.

Međutim, ima i onih koji romsko poreklo kriju kao zmija noge, ili tu temu vešto izbegavaju u razgovoru.

Ne želim nikoga da kritikujem. Neka se javno deklarišu onako kako se osećaju. Samo oni znaju zašto skrivaju da su Romi. Možda misle da će na taj način lakše obezbediti egzistenciju za sebe i svoju porodicu.

Kada već pominjete egzistenciju, Emir Kustuirica i Goran Bregović su se obogatili eskplatišući romsku kulturu.

Egzotika je nešo što Romi mogu, ali ne umeju da prodaju. Emir Kusturica je sinonim za "ciganiju" u negativnom smislu. Režirao je dva veličanstvena filma: "Sećaš li se Doli Bel" i "Otac na službenom putu". Kada je trebalo da režira treći film, potražio je spas u priči o Ciganima. Iako on tvrdi da je na taj način pomogao Ciganima, usuđujem se da kažem da je to što on radi – skrnavljenje mog naroda. Naš ciganski duh je u tom filmu potisnut u drugi plan, dok je prenaglašn odnos prema krađi. Kusturica se proslavio kao ciganski režiser, nominovan je za Oskara upravo sa tim filmom o Ciganima. Međutim, poslednja scena, kada dečak krade dukat od mrtvog oca, dovoljno govori da nas je Kusturica predstavio isključivo kao lopove. To je ružno i nepošteno i zato za Kusturicu kažem da je pokvareno inteligentan. Halapljiv je i koristi cigansku nemoć jer mi nemamo zaleđinu.

Zamerate mu zbog toga?

Mnogo! Najviše me nervira prazna gordost i surovi egoizam. Nije mu važno kako će predstaviti 30 ili 100 miliona ljudi, važno je da oni ne mogu da mu naude, ne mogu da ga tuže.

Pripremajući se za početak snimanja, Kusturica je kontaktirao sa vama?

Došao je sa direktorom filma kod mene u Skoplje i dao mi da pročitam scenario. Rekao sam mu u lice da nisam zadovoljan jer se scenario bazira na novinarskoj priči, ali nema duha. Navodno, Miloš Forman mu je rekao da je priča odlična, a ja sam mu na to odgovorio: "Pusti ti Formana, on nije Ciganin". Lukav je Kusturica, shvatio je šta mu govorim i pozvao je scenaristu Gordana Mihića. Hteo je da ja popravim scenario, međutim, došao je do nesporazuma jer nisam pristao da radim ono što je on hteo. Film nema poentu. Rekao sam mu da će biti nominovan za Oskara, ali da ga neće dobiti. Kusturici je ćuran u glavnoj ulozi. Ne može tako, to je glupost!

Da li je posle toga pokušao da ostvari saradnju sa vama?

Ne! On zna koliko sam ponosan i nije ni pokušo da kontaktira sa mnom jer je znao da ne bi imalo svrhe.

I Bregović je prilično zaradio eksplatišući cigansku muziku…

Goran Milić me je ’90. godine pozvao u Jutelovu emisiju da zajedno sa ostalim gostima govorim o Romima. Bregović je predvodio one koji su tada pobeđivali. Misliše da mene ne zove u studio jer ću, kako su tvrdili, bez prestanka govoriti deset minuta kada se dokopam mikrofona. Rekao sam da bi trebalo čuti i mišljenje jednog Roma, ako se već govori o toj etničkoj grupi i obećao sam da ću ispoštovati vreme koje je predviđeno za moju priču. Odredili su mi dva minuta, a govorio sam samo minut. Ne znam iz kojih razloga je Bregović tada pokušao da mi onemogući da govorim. Verovatno je mislio da jedino od mene može da očekuje da prokomentarišem ono što on radi. Bregović koristi cigansku egzotiku, a da pri tom uopše ne spominje Cigane. I danas je u svetu priznat i poznat kao ciganski kompozitor. Uvek sebe ističe u prvi plan. Bregović i Kusturica pričaju da pomažu Ciganima. Kako nam pomaže? Uzimaju velike pare preko naših leđa.

Melodija za vaš veliki hit "Sine moj" u stvari je "pozajmljena" iz turskog melosa. Dakle, i vi ste poput Bregovića koristili tuđe motive…

Pesma "Sine moj" nije ukradena, samo su iskorišćeni neki taktovi. Ta pesma je snimljena u nekoliko verzija i u svakoj zemlji drugačije zvuči. Ako mi se u pesmi dopadne motiv, iskoristiću ga pakujući ga u jugoslovenski format.

Zar nije kontradiktorno to što napadate Bregovića, a i sami ste koristili motive iz turskih pesama?

To su različite stvari. Bitna je namera! Moja ideja nije bila popularisanje nepoznatog lica, nego izlazak iz anonimnosti ciganskog naroda. Nikakao mi nije bilo na prvom mestu zgrtanje novca. Bregovićevi motivi su bitno drugačiji od mojih.

Zašto ste se poslednjih godina više posvetili književnom radu nego muzici?

Hoću da ostavim nešto više i originalnije nego što su napravili gadžovani, a to su svi oni koji su Cigani. U šali kažem da su oni naš kumovi. Kažem da smo mi Cigani u 17. veku doši iz Avganistana, ili da smo se u 18. veku pojavili iz Egipta, iz Indije… Gadžovani govore o našem identitetu, a pri tom ne konsultuju neku cigansku dušu. Bave se nekim trivijalnim pitanjima kao što je – da li je ispravno reći Ciganin ili Rom?! Omogućite im da rade, da izdržavaju decu, pa ih zovite kako hoćete. Romska poruka za sve ljude glasi: Ne ubijajte Cigane jer oni ne vole ratove, nemaju šta da brane. Samo Cigani prolivaju krv za tuđe ideale i tuđe države jer svoju nemaju. Tokom dosadašnje muzičke karijere imao sam hitove kao šo su "Zašo su ti kose pobelele, druže", "U godini jedan dan", "Emina", "Ramo, Ramo"… Svestan sam da sam ostavio duboke korene u narodnoj muzici pa sam se posvetio intelektualnom radu. I ranije se dešavalo da ostavim pevanje, da bih se nekoliko godina posvetio književnom radu koji je moja obaveza. Pesma je sastavni deo života Cigana, a edukacija je ono šo nam nedostaje. Napisao sam nekoliko romana sa ciganskom tematikom. Mislim da sam prvi Ciganin koji se toliko dugo bavi književnim radom. Moj prvi roman "Šareni dijamanti" objavljen je ’82. godine, a pre mesec dana u knjižarama se pojavio moj sedmi roman "Rat ciganskih svetaca". Još tri rukopisa su spremna za šampanje, a završavam i roman koji se zove "YU estrada". Bogato estradno iskustvo pretočio sam u roman. Svestan sam da sam idol mnogih Roma i to moram da iskoristim. Biću zadovoljan ako pet predstavnika mlađe generacije krenu mojim stopama.

Autor: „Svet“