„Muškarčine“ – najbolja predstava na ovogodišnjem Festivalu pozorišta mladih
Na nedelju kulture u Novom Pazaru, u kojoj su se od 20. avgusta, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, odigravale pozorišne, foto i muzičke manifestacije, u utorak uveče je svečano spuštena zavesa. Predstavom “Hipertenzija” Svetislava Basare, završen je festival pod nazivom “Snaga različitosti”, koji je u gradu na reci Raškoj okupio mnogobrojne goste iz cele Srbije i regiona. Promoter manifestacije bio je glumac Branislav Bane Trifunović, koji je, pored Predraga Ejdusa, u utorak uveče bio i glavni junak “Hipertenzije”, ali i predsednik žirija sa nimalo lakim zadatkom, da od osam amaterskih pozorišta koja su “prodefilovala” svečanom salom Kulturnog centra, sa još dvoje kolega, odluči ko zaslužuje priznanje za najboljeg glumca, glumicu, i koja predstava će ispred naslova dodati prefiks – najbolja. Trifunović je pokazao da nije promoter pro forme, već je svakodnevno šetao ulicama Novog Pazara i družio se sa meštanima, pokušavajući koliko je u njegovoj “javnoj” moći da i onome kome nije jasno zašto snaga leži u različitosti, to i objasni. Posle obavljenog posla i “većanja” žirija, Bane je za “Novosti” rekao da mu je trebalo “pola sekunde” da prihvati ponudu promotera festivala.
„Čini mi se da ja o tome pričam ceo život, o svim različitostima s kojima ova zemlja živi, a koje nikad nisu bile naša prednost, već uvek neki problem. One moraju da nam budu zvezda vodilja, a ne seme razdora“, priča Bane Trifunović. „Sudeći po onome kako su Novopazarci i njihovi gosti reagovali, uboli smo u pravu metu i izazvali dobre reakcije, prevashodno kod mladih. Živeći s njima sedam dana shvatio sam koliko im znače razgovori. Drago im je što smo svi tu i što se Novi Pazar pominje u dobrom kontekstu. Plašimo se samo onoga što ne znamo. Kad upoznate ljude, način na koji oni žive i rade, šale se, prate predstave… shvatam da sam srećan što živim u zemlji različitosti.“
Da li ste očekivali takve reakcije?
„Očekivao sam rezervisanost publike, ali ljudi su bili zaista otvoreni. To je ono što nas može “povući” napred i o čemu moraju da razmišljaju ljudi koji vode ovaj grad i Srbiju. Pričamo o tome kako je kultura spala na niske grane, a čini mi se da je upravo ovo egzaktan primer kako se s njom podiže svest naroda i kako ljudi menjaju mišljenje. Počinju da razmišljaju o lepšim i značajnijim stvarima, koje su konkretne i suštinske, a ne banalne. Moramo da shvatimo da kultura spaja i kako je ovih sedam dana objedinila, ne samo Pazarce, nego i sve goste. U tome je srž ovog festivala, koji su odlično napravili UN i Kancelarija za mlade.“
Bilo je osam predstava za nedelju dana. Kakvi su glumci-amateri i šta ste shvatili kad ste kao glumac i predsednik žirija napravili presek?
„Zaprepastila me je u pozitivnom smislu energija s kojom klinci pristupaju radu u pozorištu. Voleo bih da kolege dođu i vide neku amatersku predstavu, žar sa kojim se ulazi u pozorište. Postideli su me, pre svega. Posao glumca je, ipak, da misli na druge, jer umetnost nije sebični čin. Osuđena je na deljenje. Ako je ne pokažete, onda ona i ne postoji. Talenat za glumu samo u vašem ve-ceu nikada ne može biti umetnost, već dar za koji niko ne zna.“
Čemu vas je Novi Pazar naučio za ovih nedelju dana?
„Podsetio me je na nešto što sam zaboravio, a to je da gluma ne postoji zbog mene. To je kolektivni čin i ovi klinci su to pokazali. Različitosti koje se plašimo, a ne poznajemo, u protekloj nedelji izvor je bio Novi Pazar. Ne možete naučiti dete da voli svoju zemlju ukoliko zazire od nečega. Samo ako upozna svaki njen deo, može da shvati da deca koja žive malo dalje i govore drugačije, nisu različita. To su ljudi sa istim problemima i srećom. Živimo u poluksenofobičnom društvu koje nas uči da mrzimo sve o čemu ne znamo dovoljno, a ne želimo ni da saznamo. Prerasude o drugačijoj boji kože, veri i seksualnoj orijentaciji su bazirane na neznanju. Svako ko išta zna od ovih navedenih stvari, ne može da mrzi drugu osobu. Možete da se krijete iza ne znam kakvih ubeđenja, radi se o strahu od nepoznatog. Zato ljude koji gaje tu vrstu mržnje, ne mrzim, nego pokušavam da im objasnim neke stvari ako mogu. To je jedino što imam od kvazipopularnosti, da može nekad neko negde da me čuje.“
Jednoglasnom odlukom žirija i publike, za najbolju predstavu na ovogodišnjem Festivalu pozorišta mladih, proglašene su beogradske “Muškarčine” Minje Bogavac. Priznanje za najbolju žensku ulogu pripalo je Mitri Mladenović za rolu Tare u komadu “To ti je LAJF” iz Kruševca, a najboljim glumcem proglašen je Slobodan Stanković za ulogu Adolfa Hitlera u “Pacijentu doktora Frojda”, iz Pećinaca. Specijalna nagrada za istraživački rad u pozorištu dodeljena je za predstavu “Pozdravi nekog”, CZNTK Abrašević iz Kragujevca.
„Jednoglasno i vrlo brzo smo za najbolju predstavu proglasili “Muškarčine”. Bolja je od 90 odsto onih koje se igraju u Beogradu. Toliko je duhovito, zanimljivo i uzbudljivo, voleo bih da sve moje kolege dođu da je vide. Iskrena je i dirne vas šta god mislili o bilo čemu. Pošteno, divno i pametno napravljeno. Toliko iskreno da ne može da vas ostavi ravnodušnim„, obrazložio je odluku žirija Trifunović.
Izvor: Novosti
