Na terapiji: Da li je vlogovanje zamena za lečenje?

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Nedavno me je nazvala mlada koleginica da kao psiholog prokomenarišem fenomen vologovanja na temu psiholoških problema. Iskreno, prvo sam pomislila da je napravila slovnu grešku u kucanju a onda mi je ćerka objasnila da osim blogovanja postoji i vlogovanje koje je u stvari video blogovanje. Dakle, trend je da ljudi koji su imali psihološke i psihijatrijske tegobe, izlečili se ili pak još uvek pate od njih, snimaju video blogove i postavljaju ih na YouTube kako bi svoja iskustva podelili sa drugima i, pre svega, pomogli drugima koji pate.

Vlogovanje kao i svaki novi vid komunikacije ima svoje mane i prednosti i ne treba biti isključiv. Kao i kod ostalih bolesti, tako i kod menatalnih bolesti, ne možemo smatrati da su internet lečenje ili internet grupe podrške „panacea“. Pa, i da imate kandidu ili ešerihiju, rekla bih vam da prvo odete kod lekara i uradite laboratorijske analize iako deluje da internet „zna“ sve o lečenju ovih teboga. Da ne govorimo o mentalnim poremećajima, koji su toliko delikatni i različiti od osobe do osobe.

Vlogovanje sigurno pomaže kod povećanja svesti o mentalnim bolestima, lakšeg prihvatanja sopstvenih tegoba i destigmatizacije mentalnih poremećaja. Međutim, slušanje YouTube klipova, bilo da je reč o motivacionima govornicima koji vam pomažu da rešite svoje probleme ili o osobama koje imaju iskustvo bolesti pa i izlečenja, nije dovoljno za izlečenje.

Ostatak teksta pročitajte OVDE.