Nazire se kraj brze hrane kakvu poznajemo: Amerikanci u restoranima sami kombinuju sastojke za hamburger

Zaboravite stari, dobri Big Mek. Umesto poznatog hamburgera kojeg vam, istog ukusa i izgleda, Mekdonalds munjevito servira od Beograda do Tokija, bilo gde u 118 zemalja sveta, Amerikanci će novog „Bigija“ moći da naprave po vlastitoj želji. Restoran će nuditi sastojke, a kupci dodirom na tač skrin kombinovati sopstveni burger birajući vrstu peciva, sira i sosa, sa ili bez luka i kiselog krastavca.

Novi program, nazvan „Create Your Taste“ (Kreirajte svoj ukus), mali je korak za sve probirljivije potrošače, ali veliki za najveći lanac brze hrane u svetu, koji mora da se prilagođava novom potrošačkom ukusu. Doduše, tu novinu globalni lanac zasad najavljuje u 2.000 od 14.300 američkih restorana, koliko ih broji u SAD. Ali to je tek početak.

Poznata filozofija uspeha Mekdonaldsa koja glasi „brza, jeftina i uvek ista ponuda, ma gde bili“, sada se pretvara u nedostatak jer mu sve više potrošača beži u lance restorana tzv. polagane brze hrane, poput mnogo manjeg, ali sve popularnijeg lanca restorana Čipotl (naziv je dobio po vrsti meksičke ljute papričice), gde potrošač sam slaže svoj takos ili burito (tradicionalnu meksičku tortilju punjenu različitim vrstama nadeva s mesnom podlogom), birajući nadev i sosove. Iako je Čipotl verovatno omiljen zbog velikog broja građana latinoameričkog porekla, to nije glavni razlog njegovog uspeha. Za razliku od poznatih lanaca restorana brze hrane, sa sterilnom atmosferom lokala u kojima se pojede i beži dalje, Čipotl maštovitim uređenjem nastoji da stvoriti ugodno okruženje, ali pre svega naglašava kakvoću, poreklo i svežinu namirnica, kao pažljivu i složeniju pripremu.

Njihove glavne mušterije pripadaju generaciji od 20 do 30 godina starosti (svaki četvrti Amerikanac), koji više ne gutaju s nogu kalorijske bombe, nego traže zdraviju hranu, prate kulinarske trendove, zagovornici su zdravog načina života, zgražavaju se nad zagađenom okolinom i klimatskim promenama, protivnici su GMO hrane, traže namirnice bez glutena, jer je to trenutno in, jedu manje mesa…

Na tomu tragu brza hrana, tipa burita, očigledno im se čini kao prihvatljiv izbor, jer je statistika još 2013. zabeležila rast prodaje od 9,3 odsto u Čipotl restoranima, za razliku od 1,4 odsto pada Mekdonaldsa, koji je i u poslednjem tromesečju 2014. na domaćem tržištu pao za 4,6 odsto, najviše u poslednjih 14 godina.

Ali zato mu na južnoameričkom tržištu još uvek cvjetaju ruže. Uprkos manjem prometu, Mekdonalds i danas na domaćem tlu zarađuje više nego u ostatku sveta, ali se događa neobičan obrt: zasićeni hamburgerom, Amerikanci sve više uživaju u meksičkoj punjenoj tortilji, dok Južnoamerikanci sve više gutaju američki burger.

Među lancima brze hrane konkurencija je sve veća, a oni se sve više nadmeću damping cenama i novom ponudom. Novija ponuda je doručak, oko kojeg se vodi pravi rat, naročito otkako sve više Amerikanaca započinje jutro u Starbaksu, uz kafu i kroasane, jogurt s voćem, sendvičem od fete i spanaća, ili zobenim pahuljicama, pa je samo u SAD prošle godine prodato 1,2 milijarde jutarnjih obroka.

Izvor: EPS

Foto: Facebook