svet

October 12, 2013 23:29

By

Neažurnost birokratije: Huligani i pedofili van registra počinilaca krivičnih dela

sipa_00619955_000006

Baze podataka počinilaca krivičnih dela, iako su odavno najavljene, nisu ni počele da se prave za evidenciju ekstremnih navijača ne postoje zakonski uslovi, a za zlostavljače dece nema – krajnje presude.

REGISTAR huligana, koji je gromoglasno najavljivan još pre dve godine, do dana današnjeg nije formiran i u njemu nema nijednog imena. Kako nam je potvrđeno u policiji, baza podataka najekstremnijih navijača, koji su krivično gonjeni za nasilje na stadionima, ne može u praksi ni da profunkcioniše dok se ne usklade propisi.

Tačnije, potrebno je menjati Zakon o policiji, kojim bi se uopšte uvela mogućnost vođenja takve evidencije i preciziralo ko u nju i u koje svrhe može da ima uvid, a da se ne naruše odredbe Zakona o tajnosti podataka o ličnosti. Zašto sve ovo nije moglo da bude završeno pre dve godine, za kada je i najavljeno, niko u Nemanjinoj 11 nema odgovor.

Profesor Milan Škulić, sa beogradskog Pravnog fakulteta, sumnja da će do konretnog registra uopšte i doći:

– To je teško ostvarljiv projekat u našim uslovima. Ali, da bi se sprečilo nasilje na stadionima, dovoljno je primenjivati stroge kazne koje zakon propisuje, pa će nasilja biti daleko manje.

Na komentar da je ideja sa registrom imala i dobre strane, po ugledu na englesku praksu, da se, recimo, huligani u vreme održavanja utakmice, umesto da idu na stadion, jave socijalnom radniku ili nekoj vrsti nadzornika, Škulić kratko odgovara:

– Kakvi smo mi Englezi, takav nam je i registar!

Tek nešto malo bolja stvar je sa registrom pedofila i silovatelja, koji je najavljivan od 2010, a zaživeo je u aprilu, kada je donet takozvani “Marijin zakon”. Ni u njemu nema još nijednog imena, ali iz sasvim drugačijih razloga – od aprila do danas nijedan pedofil ili silovatelj nije pravosnažno osuđen, iako je bilo nekoliko prvostepenih presuda.

Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu pravde i državne uprave, prva pravosnažno osuđena osoba biće ujedno i prvo ime u registru, koji će sadržati i njen matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, DNK profil, fotografiju i podatke od značaja za njeno fizičko prepoznavanje, kao i informacije o delu za koje je osuđivana, i kazni.

Čak i kada bude počeo da se popunjava, u njemu se neće naći imena ranijih počinilaca, već samo “sveže” osuđeni. To, praktično, znači da neko može iza sebe da ima bogatu karijeru zlostavljača, ali da neće biti zaveden sve dok ne ponovi krivično delo.

Međutim, podatke o svima njima ima policija, a prosvetni radnici tvrde da su kontrole prilikom zapošljavanja u školama i vrtićima poslednjih godina stroge.
– Škole službenim putem traže iz kaznene evidencije MUP dokaz da neko nije osuđivan. Osim toga, obavezan je i zdravstveni pregled, koji obuhvata i ozbiljan psihosocijalni test sa oko 500 pitanja – kažu u Sindikatu radnika u prosveti.

Psihološke sposobnosti kandidata proverava tim lekara, pedagoga i psihologa pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo onaj ko prođe test može da radi s decom. Pošto u međuvremenu neko može da se promeni, direktor škole dužan je da ga ponovo pošalje na test. Ovakvih slučajeva je već bilo nekoliko, pa je posle novog pregleda, stručna komisija neke prosvetne radnike vratila na posao, a za druge dala mišljenje da su nepodobni za rad sa decom.

– “Marijin zakon” ima pravno-tehnički dosta slabosti i biće dosta problema s tim registrom u praksi, jer je u nekim stavovima suprotan Krivičnom zakoniku. Recimo, ako je po KZ osuda za silovanje dve do 12 godina, kako drugi zakon može da propisuje da se nasilnik 20 godina uredno javlja nadležnima – kaže Škulić.

Upisani u registar silovatelja i pedofila imaće, kada se jednom nađu u evidenciji, osim obaveze da se redovno javljaju, i obaveze da idu na savetovanja i prijavljuju svaku promenu adrese. Osuđenima za pedofiliju biće zabranjen rad na javnim funkcijama i u ustanovama koje rade s maloletnicima, kao i prilazak mestima na kojima se deca okupljaju.

U Srbiji, inače, policija godišnje podnese oko 400 krivičnih prijava za dela protiv polne slobode, od kojih se bar trećina odnosi na maloletnike. Za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi podnosi se svake godine 250-300 prijava.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija: Sipa