Nedeljko Bajić Baja: Nisam rođen za penziju
Nedeljko Bajić Baja (47) retko se pojavljuje u medijima, ali zato je jedan od pevača koji može da se pohvali da radi nesmanjenim tempom uprkos krizi i manjku posla na estradi.
„Kad sagledavam svoj život, teško mi je i da pokušam da izračunam koliko sam vremena na putu. Ne žalim se ja, da me neko pogrešno ne razume, srećan sam što posla imam, što me narod voli i želi da sluša moje pesme. Ipak, ponekad je veoma naporno, dešavalo se da u vožnji provedem 27 sati“, kaže Baja.
On je otkrio i da ne voli da putuje avionom, već na nastupe radije ide automobilom:
„Nekad nije moguće stići avionom na određene destinacije zbog vremenskih prilika, tačnije neprilika. A, meni ne pada napamet da samo bespomoćno čekam na aerodromu kad će letovi biti mogući. Zato lepo sednem u auto, pa vozim, jer moram da stignem tamo gde me publika čeka. Dobro se sećam kada je pre desetak godina beogradski aerodrom danima bio zatvoren zbog magle i snega. Totalni saobraćajni kolaps pred novogodišnji doček. Ne želeći da čekam da se nešto promeni, seo sam u voz i otišao u Beč, odatle za Cirih, pa u Vajnfelden u severoistočnoj Švajcarskoj. Putovao sam 23 sata, probijao se maltene na sankama, ali sam stigao na vreme na nastup. Kad danas sve saberem, zaključujem da nikom od nas ne treba da bude sve lako i jednostavno u životu. Najteže je stići do bine, a moj najlakši i najlepši deo je kad na nju izađem i zapevam. Pre toga treba naći pesme, napisati ih, snimiti, plasirati, dobiti poziv za gostovanje, organizovati sve, doputovati.
Na pitanje da li razmišlja o povlačenju sa scene Baja je rekao:
„Još je rano da pričam o penziji. U dobroj sam fizičkoj kondiciji, zdravlje me služi, a i ne znam da li bih mogao bez posla, frke, trke, gužve, gostovanja. Ima ljudi koji nisu rođeni da budu penzioneri. Znam mnoge koji su otišli u penziju, ali rade i dalje. Jednostavno njihovo znanje i umeće nije još za staro gvožđe. Neću ni da zamišljam slike, u kojima ja kao dekica sedim u dvorištu kuće, okružen najmilijima, u miru i tišini. Ja razmišljam o životu koji živim punim plućima, a ne o njegovom završetku.“
