Neki drugi svet: Grad bez mobilnih telefona i bežičnog interneta

Stanovnici mesta Grin Benk u Zapadnoj Virdžiniji ne mogu da koriste mobilne telefone i bežični internet, zato što je u ovom gradiću smešten veliki teleskop. To je privuklo mnoge tehnofobe u Grin Benk, međutim meštani nisu oduševljeni zbog toga.

Monik Grajms je pre nekoliko godina konstantno noću budilo jako lupanje srca. Posle toga bi sledio osećaj kao da joj je neko vezao gumenu omču oko glave, praćen umorom, mučninom i zujanjem u levom uvu. Nije znala zašto joj se to dešava.

Stanje joj se pogoršalo 2012. kada je počela da ima problema sa govorom. Njen posao je zahtevao često obraćanje publici i to joj je padalo sve teže. Umarala se dok priča, a često je prekidala rečenicu napola. Iako je posetila lekara opšte prakse, neurologa i psihijatra, niko nije znao u čemu je problem.

Nakon višečasovnog surfovanja internetom, pronašla je nešto što joj je ličilo na odgovor. Članak je govorio o uticaju modernih električnih uređaja na mentalno zdravlje. Tačnije, ako se blizu vaše zgrade nalaze predajnici, antene koji odašilju elektro-talase, a imate probleme kakve ima Monik, velike su šanse da su ta dva u vezi.

Kada se prošetala po svom bloku, Monik je otkrila antenu visoku 17 metara privezanu za levu stranu njene zgrade. Ispostavilo se da nije jedina koja boluje od ove bolesti, štaviše. Na internetu je pronašla mnogo ljudi koji imaju iste simptome kao ona. Postoji čak i termin koji opisuje ovu tegobu – elektrosenzitivizam. Radio-talasi, bežični internet, mobilni telefoni – sve to zadaje muke elektrosenzitivnim osobama.

Zvanično, ova bolest se zove elektromagnetska hipersenzitivnost (skraćeno EHS) i njeni simptomi su isti oni koje je Monik osećala. Međutim, ta bolest nije zvanično priznata u medicini.

„Kada sam otišla kod lekara i rekla da patim od EHS-a, gledali su me čudno, kao da imam tri glave“, priča Monik.

Preselila se u drugu zgradu, pa u treću, ali svaki put su u blizini bili nekakvi elektromagnetni talasi.

„Glava mi je pucala. Nisam znala šta da radim“, kaže ona.

A onda je čula za gradić Grin Benk u Zapadnoj Virdžiniji.

U tom gradu ne postoji bežični internet, a takođe je nemoguće koristiti mobilni telefon. Blutut je takođe zabranjen. Za ljude koji pate od elektrosenzitivizma kao Monik, Grin Benk je raj na zemlji. Ona, ali i drugi koje muči isti problem, preselili su se ovde. Tu ih niko neće videti kao da imaju tri glave.

Osim možda lokalnog stanovništva.

Razlog za elektromagnetnu tišinu je vidljiv čim uđete u ovaj grad. Prvo što ćete videti je džinovska satelitska antena visoka 150 metara. To u stvari i nije antena, već teleskop „Robert Si Berd“.

Grin Benk ima samo 143 stanovnika i udaljen je četiri sata vožnje od Vašingtona. Grad se nalazi u dolini, a okružen je brdima i gustim šumama. Osim nekoliko desetina drvenih i montažnih kuća i farmi, pored pošte, banke, biblioteke, benzinske pumpe i restorana, nećete mnogo toga pronaći u Grin Benku.

Što se tiče teleskopa „Robert Si Berd“, on je najveći tog tipa na celom svetu i samo je jedan od devet teleskopa u Grin Benku. Svi su pod kontrolom američke vlade i deo su programa nacionalne radio-astronomske opservatorije.

U pitanju su radio-teleskopi koji se razlikuju od okularnih. Umesto da gledate kroz njih, vi u stvari osluškujete signale iz svemira i tako tražite udaljene zvezde. Princip elektromagnetne radijacije koja stiže sa udaljenih planeta nam otkriva mnogo više nego što bismo saznali ako gledamo kroz teleskop i na taj način naučnici mogu da istražuju delove svemira u koje ne dopire svetlost. Poslednjih godina, NASA ove teleskope koristi za praćenje letelice Kasini, koja istražuje Saturnov mesec.

Ovakvi teleskopi su skupi, retki i ekstremno osetljivi. Za njih se kaže da su u stanju da registruju energiju snežne pahulje koja dodiruje zemlju. Zbog toga nije čudo što astronomi čekaju u redu da im se pruži prilika da rade na njima.

Kada su 1932. tehničari firme Bel lab instalirali telefonske linije u Americi, čuli su čudne zvuke putem elektro-talasa. Kompanija je naložila elektro-inženjeru da otkrije poreklo tih zvukova i on je rekao da je u pitanju „zvuk koji dolazi iz naše galaksije“.

Dve decenije kasnije, američka vlada je rešila da uloži novac u istraživanje svemira tako što će osluškivati udaljene galaksije. Za to je bio potreban radio-teleskop. Pitanje koje ih je mučilo – gde ga postaviti. Naučnicima je i tada bilo jasno da bi takav teleskop mogli ometati talasi TV i radio-antena, pa je odlučeno da ga smeste na mesto koje je dobro zaklonjeno.

Grin Benk je zaklonjen planinama Aligeni koje ga štite od neželjenih radio-frekvencija. Takođe, ovaj gradić nikad nije imao razvijenu industriju, a ni veliki potencijal za nju. Drugim rečima, mala populacija u gradu nema velike šanse da se povećava. Grin Benk se nalazi na 38. paraleli, što ga čini savršenim za posmatranje naše galaksije Mlečni put.

Državna komisija za komunikacije je 1958. izabrala prostor od oko 20.000 kvadratnih kilometara u oblasti Grin Benka za zonu u kojoj neće biti nikakvih radijskih talasa ili signala, takozvana tiha zona. Taj zakon je najrigorozniji u zoni od 10 kvadtratih kilometara u Grin Benku, gde je potpuno zabranjeno korišćenje bilo kakvog vida modernih komunikacija – ovde su mobilni telefoni i bežični internet zabranjeni zvaničnim državnim zakonom. Meštanima je dozvoljeno da koriste fiksne telefone i dajal-ap internet, za koji građani Grin Benka kažu „da je previše spor“.

Ova tiha zona je ogroman prostor, koji uglavnom čine nacionalni parkovi i livade. Ceo prostor je slične površine kao američka država Merilend. Međutim, u poslednje vreme, zbog načina života koji je potpuno drugačliji od ostatka Amerike, Grin Benk se čini izolovanijim nego ikad.

Jedna od prvih elektrosenzitivnih osoba koje su se doselile u Grin Benk bila je Dajana Šou. Kao i Monik Grajms i ona je osećala gotovo iste simptome glavobolje i iznurenosti. Kada je ustanovila od čega boluje, predlagali su joj da kupi neku vrstu svemirskog odela kako bi se zaštitila od talasa. Kako je to odelo koštalo 24.000 dolara, to nije bila opcija.

Ona i njen muž Bert (koji pati od iste bolesti) prošli su Ameriku uzduž i popreko u potrazi za mestom u kome su radio-talasi najmanjeg intenziteta, sve dok 2007. nisu otkrili Grin Benk.

Kako kažu, dolazak u to mesto im je bio kulturološki šok. Ipak, mir koji su pronašli tu nije imao cenu. Nikakav bol nisu osećali u Grin Benku. Prodali su polovinu svog imanja u Ajovi i kupili zemlju u ovom mestu.

Ubrzo je dom Šouovih postao utočište svim onim elektrosenzitivnim ljudima koji su se doseljavali u Grin Benk. A njih je bilo sve više i počeli su da se broje u desetinama.

Međutim, nisu svi u gradu raširenih ruku dočekivali nove sugrađane.

Između ostalog, osobama koje pate od elektrosenzitiviteta smetaju jarka flueorescenta svetla i često insistiraju od lokalnog stanovništva da takva svetla ugase u prodavnicama i restoranima u kojima oni borave. Takav stav lokalce iritira, pa oni često iz inata namerno odbijaju to da urade, a neki idu toliko daleko da uključuju mobilne uređaje kada su neki doseljenici u blizini.

Njihove nesuglasice su otišle toliko daleko da je Dajana Šou održala čas edukacije, tokom kog je pokušala da smiri tenzije između lokalaca i došljaka. Na njenu žalost, taj razgovor se pretvorio u međusobno optuživanje.

Razmirice između stanovnika Grin Benka nisu prestale. Kako kaže Dajana, i sada se dešava da je nepoznati ljudi noću zovu na fiksni telefon i traže od nje da se iseli iz grada.

Većina stanovnika Grin Benka nikada pre nije upoznala nekog sa zdravstvenim problemom kakav je elektrosenzitivizam i za mnoge od njih su glavobolje prouzrokovane radio-talasima realne koliko i postojanje duhova.

Usledile su debate sa mnogobrojnim stručanjacima, doktorima i psiholozima, o tome koliko je elektrosenzitivizam realna boelst a koliko ima veze sa autosugestijom. Mišljenja su bila podeljena i osim konstatnih zdravtsvenih tegoba koje doseljenici osećaju, niko nije ništa više mogao tvrditi sa stoprocentnom sigurnošću.

Ovaj sukob bi mogao biti rešen onako kako je i počeo – teleskopom. Naime, pre dve godine je nacionalna naučna organizacija preporučila ukidanje tihe zone i zatvaranje teleskopa. Vašington će se ove godine izjasniti o tom pitanju i ako bude odlučeno da se teleskop zatvori, sve bi moglo biti gotovo 2017. To bi ujedno značilo i kraj jedine zone bez mobilnih telefona i bežičnog interneta u Americi.

Po nekima, to bi mogla biti dobra odluka.

„Toliko živimo mimo sveta, da bismo mogli potpuno izbubiti korak. Plašim se da će nas nemogućnost korišćenja mobilnih telefona i bežičnog interneta pretvoriti u dinosauruse. Nekad se osetim kao da živim u praistoriji“, kaže Harold Krist, stanovnik Grin Benka.

Ukoliko se zatvori tiha zona, to će biti noćna mora za elektrosenzitivne. Monika Grajms se 2013. udala za Toma Grajmsa, lokalnog meštanina koji ima veliku farmu ovaca. On kaže da mu Monika stalno pomaže u održavanju gazdinstva.

„Ona se ovde oseća sjajno, mnogo bolje nego kad je došla. Mnogo mi pomaže i to radi bolje nego žene koje su ceo život provele na selu“, kaže Tom.

Šta god sa se desi sa teleskopom, Monika je ubeđena da će njeno viđenje savremene tehnologije pomoći budućim generacijama da loše strane ajfona i laptop računara sagledaju na sličan način na koji su retki ljudi pedesetih godina videli koliko su cigarete štetne za zdravlje.

„Ti si se rodila sto godina pre svog vremena“, rekao je Moniki uz osmeh jedan doktor.

„Ili sto godina posle mog vremena“, dodao je njen suprug, svestan činjenice da se trenutno nalaze na poslednjem tihom mestu na Zemlji.

Izvor: Washingtonian/B92
Foto: Sipa, flickr/b3nscott