Nele Karajlić: Naša priča je vrlo čista i vrlo jasna
Pank opera „Vreme Cigana“ Emira Kusturice, zbog koje su Francuzi pre tri godine stajali u redovima ispred Bastilje, biće premijerno izvedena 10. novembra u beogradskom Sava centru, pod medijskim pokroviteljstvom našeg lista. Lik poganog Ahmeda Đide, kojeg je u filmu „Dom za vešanje“ maestralno odglumio Bora Todorović, u operi igra Nele Karajlić, pevač grupe „No smoking orkestra“. Budući da se za koncerte pripremaju na planini ili na moru, na pitanje kako se priprema za operu, samozvani doktor novog primitivizma kaže:”U podrumu kod Ganeta (menadžer Gane Pecikoza), u jednom atomskom skloništu. U Beogradu pravimo glazuru, a na kraju ćemo završiti na Mećavniku, kod Emira, jer njegova sportska sala ima dimenzije koje nam trebaju. Praktično smo prvu fazu završili. Prva faza je bila gluma bez rekvizita, sada nam ostaje rad na usaglašavanju benda sa filharmonijom, kao i statista i tehnike koja nas prati. Veliku smo jabuku zagrizli”, kaže Nele za “Novosti” i dodaje: ”Sama opera ili mjuzikl, kako god hoćete da ga zovete, vrlo je zahtevan tehnološki. S druge strane, bila bi šteta da to ostane jedan specifičan događaj koji se desio davne 2007. u Parizu. Šteta da takav spektakl ne vidi Beograd. Još ništa nismo smanjili, pokušavamo da unutar određenih proporcija i dimenzija koje nam zadaje Sava centar adaptiramo postojeću scenografiju. U momentu kad vidimo da neke stvari nisu moguće, moraćemo da smanjimo. Ali, trudimo se da i u Sava centru bude isto kao u Bastilji”, smatra Nele i na pitanje hoće li je publika razumeti, kaže: “Ako su shvatili Francuzi, ne vidim razloga zašto ne bi shvatili i naši. Tekst je baziran na priči Gordana Mihića i Kustinog ‘Doma za vešanje’. Tekst su pesme, nema običnog govora. Pokreti na bini govore mnogo rečitije i lepše o tome šta se dešava od samog teksta. Jer tekst koji se peva u pravoj operi nekad nema veze sa radnjom, ali vi razumete o čemu se radi, iako ne razumete italijanski. Naša priča je vrlo čista i vrlo jasna, od početka do kraja. Ima svoj uvod, razradu, zaplet, vrhunac, rasplet i to je toliko očigledno da nema nikakve bojazni da ne shvatite zašto je on ubio. Biće vam jasno zašto je to uradio. Igraćemo koliko bude interesovanje. Počinjemo 10. novembra, 11, 12. i 13. i 14. i 15. ako bude interesovanja. Posle toga opera bi trebalo da ide u Atinu iza Nove godine, i u Moskvu u martu. Ovaj beogradski model bi trebao da bude prototip opere koja bi bila pokretna i mogla da pravi svoju vlastitu turneju. Ne verujem da ćemo raditi u tipično operskim prostorima zbog količine scenografije, koju prevozimo u šest šlepera. Danas se opere rade skromnije, jedna scenografija za jednu scenu, pa prođe 20-30 minuta dok se scenografija ne promeni. Kod nas se scenografija menja svaka tri-četiri minuta. Kao da gledate 17 ili 18 povezanih video spotova".
Izvor: „Novosti“
