Neopravdano pao u zaborav: Prvi srpski trener na klupi Barselone
Većina poznavalaca fudbala bi na pitanje koji je prvi srpski trener sedeo na klupi Barselone kao iz topa odgovorilo Radomir Antić. To međutim nije tačan odgovor, pošto je prvi naš trener na klupi Katalonaca bio Ljubiša Broćić, koji je u svojoj kraijeri vodio još i PSV, Juventus, kao i brojne reprezentacije. Pogledaj zašto je pao u zaborav…
Ime Ljubiše Broćića, potpuno je neopravdano zaboravljeno a reč je o velikom stručnjaku za koga njegovi savremenici tvrde da je bio Miljan Miljanić – pre Miljana Miljanića.
U svojoj karijeri, ovaj stručnjak koji je rođen 1911. godine u Guči a preminuo 1995. godine u dalekom Melburnu, bio je trener u Crvenoj zvezdi i Vojvodini, od stranih klubova je predvodio između ostalih, Barselonu, Tenerife, Juventus i PSV. Takođe je bio selektor čak sedam svetskih reprezentacija (Jugoslavija, Egipat, Novi Zeland, Liban, Albanija, Kuvajt i Bahrein).
Ovaj stručnjak je pao u zaborav, kako legenda kaže, zbog jednog događaja koji se dogodio dok je ovaj vodio reprezentaciju Jugoslavije na turneju po Južnoj Americi. Pred meč s Brazilom imao je navodno tajni sastanak s članovima četničke imigracije. Komunistička služba bezbednosti saznala je za ovaj Broćićev potez i zabranila mu da se vrati u zemlju. Mediji su nakon toga veoma malo pisali o ovom treneru tako da je veoma brzo pao u zaborav…
Broćić je nakon toga trenirao razne afričke i azijske reprezentacije, da bi bi u periodu između 1957. i 1961. godine vodio čak tri evropska velikana. Juventus, PSV i Barselonu.
Broćić međutim nije proveo celu godinu na klupi Barselone. Stigao je na početku sezone 1960/61 i doveo je važne igrače poput Jesusa Garaja, Salvadora Sadurníja i Josepa Maria Fustéa, igrače čije su slike nalaze u prostorijama sa Barseloninim trofejima. Smenjen je u toku sezone….
Miljan Miljanić je za ovog trenera rekao sledeće:
„Svi naši treneri treba da zahvale Ljubiši Broćiću, koji je zadužio fudbalski deo sveta od Jugoslavije i Evrope do Južne Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Australije“.
Dok je govorio o svojim rezultatima, prisećao se kako je kao stranac protiv sebe često imao domaće trenere, zato je mogao da opstane samo kao najbolji. Bio je veliki hrišćanin koji se rado sećao kako je tajno išao da se moli i služi Bogu u arapskim zemljama, u kojima je hrišćanstvo zabranjeno, i nije posustao.
Autor: Life Content
Foto: redstarbelgrade.info
