Nije lako prepoznati zlostavljače: Brutalni manijaci su često najbolje komšije
Profil pedofila ili manijaka teško je napraviti, a iako mnogi veruju da su to ljudi s psihičkim problemima i da ih je lako prepoznati, najčešće je reč o osobama iz najbližeg detetovog okruženja u koje niko ne sumnja! Oni imaju ozbiljan defekt, ali nisu bolesni u uobičajenom smislu reči. Naprotiv, svoje ponašanje najčešće odlično skrivaju od okoline. To su najbolji radnici na poslu, ugledni građani i najljubaznije komšije, što ukazuje na to da su svesni onoga što čine.
Ovo je juče rekla psiholog Aleksandra Janković, komentarišući sve češće i sve brutalnije slučajeve seksualnog zlostavljanja dece u Srbiji. Najpre je otkriven jeziv slučaj iz Smederevske Palanke, gde je D. Ž. (40) četiri godine seksualno zlostavljao sina S. Ž. (12), a samo dan kasnije priveden je Dragoljub M. (45) zbog sumnje da se sedam godina iživljavao nad pastorkom K. Š. (14)!
Kad je reč o eventualnim kaznama za pedofile i manijake, Aleksandra Janković smatra da monstrume koji seksualno zlostavljaju decu nije dovoljno hemijski kastrirati, već je neophodno da budu potpuno isključeni iz društva!
„Za ovakve ljude najadekvatnija ustanova je zatvorska bolnica, jer hemijska kastracija nije dovoljna. Ona neće promeniti strukturu njihove psihopatološke ličnosti. Nažalost, slučajeva seksualnog zlostavljanja dece je oduvek bilo, a sad su ljudi samo malo hrabriji pa to češće prijavljuju“, rekla je ona.
S konstatacijom da su pedofili najčešće ljudi iz najbližeg detetovog okruženja slaže se i kriminolog Zlatko Nikolić.
„Retki su slučajevi da neko zlostavlja decu koju slučajno sretne. Najčešće je reč o „finim čikama“, koji deci lako prilaze jer ona u njih imaju poverenja“, objašnjava Nikolić.
Najveći je problem, međutim, u tome što deca žrtve, kao i njihovi roditelji, često prećutkuju zločin jer se plaše velike sramote i javne osude.
„Nažalost, i dalje je više pedofilije koja je neotkrivena od one za koju se zna. To nije karakteristično samo za gradske sredine, brojni su slučajevi ovakvog zlostavljanja i u selima. Ima je i među siromašnima i među bogatima“, kazao je Nikolić.
Aleksandra Janković objašnjava da kod osoba koje seksualno zlostavljaju decu nije reč samo o pojačanom seksualnom nagonu. „Reč je i o ozbiljnom defektu koji se ogleda u ogromnom nagonu za dominacijom. To su ljudi koji smatraju da su vlasnici svog deteta, da s njim mogu da rade šta god žele, pa i da ga unište“, smatra Aleksandra Janković.
Znaci koji ukazuju na zlostavljanje:
– nepoverljivost
– strah od ljudi
– osećaj krivice
– stid zbog sopstvenog tela
– poteškoće s koncentracijom
Izvor: Kurir
Foto: Ilustracija
