Nikola Kojo: Mi smo primitivan narod!

Premijera filma "Parada", Srđana Dragojevića, biće održana 31. oktobar u Sava centru, sa početkom u 20.30. Međutim, ovaj film već sada izaziva veliko interesovanje javnosti. Glumac Nikola Kojo, koji tumači glavnu ulogu, tvrdi da ga primitivni komentari dati na slepo niti brinu niti iznenađuju: "Ja to sve očekujem od zemlje u kojoj živimo i od primitivnog naroda koji jesmo. Pazite, to su komentari ljudi koji ne znaju o čemu se radi u filmu i koji su svoje zaključke doneli na osnovu trejlera i novinskih naslova tipa: ‘Dragojević pravi film o pederima, Koja igra pedera’ i slično. Pored žutila koje šire štampani mediji, prostakluka koji kulja iz televizora, načina komunikacije koji dolazi iz skupštine i arogancije koju propagiraju crkve, eto ti pune ulice agresivnih besposlenih i besciljnih mladih ljudi, nabijenih testosteronom."
Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom? "Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv ‘velikog’ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, ‘audi’, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni ‘audija’ ni sekretarice ni novog mandata."
Na pitanje odakle u mladim ljudima toliko iracionalne mržnje, Kojo kaže: "Ne znam, istinski se čudim svemu tome. Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici ‘nebeskog naroda’ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo… Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze. Bilo da je u pitanju spas od palice koja otvara glavu, ili spas od ovih (ranije pobrojanih) koji bi da nam isperu glavu."
A na pitanje u kakvom filmu bi igrao bez honorara, Kojo ima kratak i jasan odgovor: "Ni u kakvom. To je kao da tražite da ne platite hranu u supermarketu. Mogu da vam cepam drva, pomognem u selidbi klavira, mešam malter na mešalici (ako baš nemate za radnika, a dobri smo prijatelji), ali ono od čega živim i za šta sam se školovao ne radim za džabe."

Izvor: Blic