Nomen est omen

Čitala sam komentare ispod prošlonedeljnog bloga i uživala kao i uvek. Vidim neki od vas pitaju za Đurička. Prljav veš? Nemam pojma! Jedino što o njemu znam jeste to da mi je prošle nedelje lično poslužio odličnu supu od luka u svom „Bistrou 53“ u Gospodar Jevremovoj. Čovek nije samo dobar glumac nego je i odličan konobar. Verovatno i on ima prljavog veša kao i svi mi, ali dok služi ovakvu „Onion soup“, biće pošteđen, bar što se mene tiče.
A sad, ajmo na posao. Kada vidite plavušicu čija je glavna ambicija da se dobro uda, odmah vam je jasno da studira na Gazdinom univerzitetu. Sve su gotovo iste: plave, bleskastog pogleda, omiljeni pisac im je Paolo Koeljo, vole da pričaju o duhovnim vrednostima, sa svojim „sponzorima“ išle su na Maldive (jer tamo treba ići dok ne potonu), na Kubu (jer tamo treba ići dok je Kastro još živ!) i naravno u Dubai – jer je to država za njih: nema istorije, samo šoping molovi, zlato, firmirane radnje, plaže i poneki luksuzni hotel. Moj prijatelj, vlasnik marketinške agencije, držao je pre nekoliko godina predavanje svršenim studentkinjama ovog univerziteta na praksi u jednoj ovdašnjoj TV stanici. Kada je završio, dodao je da će nastavak ovog predavanja imati sledeće godine na istoj televiziji. Jedna od devojaka stidljivo je digla ruku i rekla: „Ali mi sledeće godine nećemo više biti ovde?“ „Zašto?“, upitao je predavač. „Pa, udaćemo se!“, odgovorila je potpuno iskreno i sa verom u svetlu budućnosti ova „novinarka“ i „akademska građanka“.
Dakle, to je fotorobot studentkinje Gazdinog univerziteta. Ali nećemo o njima, nesrećnicama, nađe se tu i poneka čestita i pametna devojka. Nećemo ovog puta ni o tome kako je Gazda stekao univerzitet, sa kojim je političarima šurovao i odakle mu lova. Nećemo ni o njegovoj devojci sa kojom se zabavljao nekoliko godina i koju mu je kao belo roblje isporučila najpoznatija ovdašnja Madam. O devojci (koja je u međuvremenu potpuno propala i usahla usled konzumiranja „punjenja za nos“) i Madam pisala sam u postu u julu prošle godine „Nečastiva u rezidenciji italijanskog ambasadora“, pa neću ovog puta. Samo da vas obavestim da je ona trenutno sa bivšim momkom one voditeljke što liči na Karamelu i da su se nedavno vratili sa Tajlanda.
Gazda je uvek voleo mnogo mlađe devojke, manekenke, voditeljke, estradu… ali sada se nameračio na jednu Lepoticu koja je zakoračila u četvrtu deceniju svog života. Njene suze, sad prave ili lažne, još teku beogradskim ulicama, a u međuvremenu je bila i u Parizu. Bio je i Gazda. Njemu treba još jedan „trofej“, a njoj pare. Stvar je jednostavna. Sada je slobodna i svet čeka na to da ga ona osvoji. Gazda nije ni mlad ni zgodan, ali kao da je to u današnje vreme bitno. Prijatelj koji mi je ovo ispričao kaže da žali Lepoticu: „Pa da je pod Plavi most išla, više bi para dobila, kresali bi je bolji tipovi, a odnosili bi se prema njoj sa više poštovanja nego Gazda!“
Pošto vidim da je priča o prostituciji na visokoj nozi (sad koliko je visoka?) veoma zainteresovala moje čitaoce i podblogere, da pojasnim i priču o jednoj mladoj ovdašnjoj glumici kojoj je prezime u duhu „nomen est omen“. Crna, lepa, ne preterano bistra i talentovana. Kao savršena za ergelu „cicamaca“ koje su privođene Najvećem sinu naših naroda dok je još bio „u funkciji“. Ne, nije zanemoćao on na tom planu, ne seirite zlobnici, nešto drugo je u pitanju. Kako se nedavno operisao, pa ne može da se bavi sportom, počeo je da nabacuje kilograme i, kao čovek kome je izgled od najveće važnosti – zapao u depresiju! Njegovi savetnici sada se diskretno raspituju o mogućnostima da plasičnom hirurgijom povrati „stari sjaj“ kako bi ga ponovo uopoređivala sa onom zvezdom „Okeanovih 11“. Tako depresivan, odbija da… (ne da jede, ako ste na to pomislili!) mu dovode „priložnice“, nije mu ni do njega samog…
Nego, vratimo se mi glumici kojoj je „prezime sudbina“. Nakon što je nekoliko puta podvedena Njemu, dobila je finansijsku i infrastrukturalnu podršku Nacionalne institucije da se otisne preko Velike bare. Postoje agencije, iste one koje su svojevremeno koristili neki ovdašnji medijski tajkuni, preko kojih možeš da središ da te pozovu na večeru ili bal kod nekog senatora (budeš među njih 200, ali si bio), da sediš u predzadnjem redu u „Kodak teatru“ prilikom dodele „Oskara“ (ali si ipak bio!), možda čak i da te ubace na „Veniti fer“ afterparti, ali to košta malo više. Te agencije upoznaju te i sa nekom ostarelom filmskom legendom, sve to traje nekoliko sekundi, ali taman dovoljno da se slikaš i posle daješ intervjue kako sanjaš o filmu u kojem ćeš da glumiš sa tim i tim… Dakle, prema pouzdanim informacijama, glumica sa „nomen est omen“ prezimenom u Americi ne radi to što vi mislite, dakle – ne kara se za pare, kad već moram da lajem! To je radila ovde u Srbiji i sad celu stvar lepo naplaćuje u pokušajima da napravi internacionalnu karijeru. Bolje da je tu lovu stavila u „kasicu prasicu“ ili oročila na 12 meseci, više bi joj vredelo. Ali, želja za naslovnicama je čudo, često je jača od svih miliona ovog sveta. Pitajte onu koja se godinama nije skidala sa naslovnih strana, pa sad kad se pre više od pola godine pošibala i razišla sa Bosom, nema je nigde, njena firma ufitiljila, niko je više ne zove za intervjue, nema više skupih poklona, putovanja u Brisel, Davos i Vašington, nema komplimenata, pažnje, novinarskih šlihtanja, bogatih i politički uticajnih udvarača i švalera… „Sic transit gloria mundi“ (krenule me danas ove latinske, a?).

Do sledećeg petka,

ljubi vas vaša Gossip Girl