Prošlo je 3 godine otkad nas je napustio Marinko: Slavica otkrila kad joj najviše nedostaje
Objava Slavice Rokvić na Instagramu posvećena je Marinku
Pevač Marinko Rokvić napustio nas je na današnji dan pre 3 godine, u šezdeset i osmoj godini života posle borbe sa opakom bolešću. Objava Slavice Rokvić pevačeve supruge, na Instagramu, posvećena je sećanju na njega.
Pevačeva udovica oglasila se danas na pomenutoj društvenoj mreži uz njihovu zajedničku fotografiju i reči prepune ljubavi.
Objava Slavice Rokvić prepuna je reči ljubavi
– Legenda kaže, nekada davno volelo se dvoje, volelo se kao niko nikada pre, ni posle njih. Iz te velike ljubavi izrodiše sinove i kćeri. Dadoše im najvrednije što su imali. Ljubav. Božansku svetinju ljudskog postojanja. Uz aminovanje Gospoda koji je izvor upravo te čiste ljubavi. Podizali su decu, živeli kao i sav normalan svet, uz radost, poneku svađu, ljubav, pa red neslaganja. I taman kada su hteli da se posvete jedno drugom, jer deca su otišla svojim putevima, ne dade im se. Iz nekog razloga, ko će ga sada znati kog, od dvoje, od kojih je sve poteklo ostade jedno. Ostade ono jedno da živi ili da mre. Treće ne postoji. Tuga, neverica, nestade tla pod nogama i vazduha u plućima zamanjka… Neizdrživo, bolno, a suza iz oka ni da kane, bar ona da sklizne da oduška duši dadne… I samo oni sudbine slične mogu ovo da shvate. Oči u oči sa ponorom, mukom, beznađem, provalijom bola… A ono što ostade samo, skrhano, usukano od tuge ne mareći za sebe, za jelo, za pilo, zatvoreno u sebe, misleći da je sakrilo tugu od drugih, postade briga svojim najmilijima.
View this post on Instagram
Ali jedne noći, neupitno da li je san ili java. Pojavi se anđeo sa neba, prigrli obamrlo telo senke jednog postojanja i reče :”Odluči da živiš. Tvoja ljubav to traži od tebe, ona je besmrtna, večna. Prigrli život, probudi radost uprkos svemu, smej se, jer osmeh ti prelepo stoji. Raduj se životu, živi za oboje, živi za plodove vaše ljubavi.” To reče i nestade. I gle, senka podiže glavu, drhtave usne razvukoše se u osmeh probuðene životne radosti. Vekovi su od tada prošli, a anđeo neumorno i dalje obilazi napuštene i tužne. Njegove reči okrepljuju duše, budeći život, terajući misli ružne. Ovo je oda usnuloj ljubavi satkanoj od krvi i mesa, suza i smeha. Za sve one koji iste životne bitke biju. Zato probudimo radost zbog njih, koji tamo gore svoju sreću zbog naše odluke ne kriju. Radujmo se životu, živimo život, dragi moji u ime svih usnulih ljubavi koje i dalje u nama žive. Nedostaješ, ama baš u svemu nedostaješ, najviše u radosti koju bih sa tobom želela da podelim – napisala je Slavica.