Odgovaraju samo „sitni“: Iza rešetaka manje od trećine okrivljenih za privredni kriminal
Posle izazivanja saobraćajki i krađa, privredni kriminal je i danas među najrasprostranjenijim krivičnim delima u Srbiji. Zloupotreba položaja, namerno izazivanje stečaja, prevara u privrednom poslovanju, pronevera, osnivanje fantomskih firmi i utaja poreza samo su neki od načina pljačke, koja cveta poslednjih godina.
Prema podacima MUP Srbije, od 2008. do kraja novembra ove godine podneta je 55.271 krivična prijava protiv privrednih kriminalaca, uključujući i raznorazne direktore koji su zloupotrebili službeni položaj. Prema podacima Zavoda za statistiku, između 2008. i 2012. podnete su 33.623 krivične prijave, a doneta 8.781 presuda. Od toga samo za zloupotrebu službenog položaja osumnjičeno je skoro 19.000 ljudi, a manje od 4.000 osuđeno, uglavnom uslovno. Znači, tek svaki peti.
Ekonomista Jovan Ranković ne misli da je bilo malo osuda privrednih kriminalaca, ali smatra da je problem to što su odgovarali samo „sitni“: „Nastoji se da se procesuira mnogo ljudi, stalno imamo neka hapšenja, ali politička klima je bila takva da neke istrage nisu okončavane, predmeti ili nisu procesuirani ili su gurani u fioku, pa su zastarevali.“
„Nesrazmera između procvetalog kriminala u privredi i broja onih koji su završili u zatvoru izraz je društvene krize koja je zahvatila 25 sektora društva, ne računajući fudbal, koji je takođe u krizi“ kaže dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija
