Momo Kapor do detalja opisao aferu s princezom Jelisavetom i šta su radili: Evo šta je ona rekla

Svojevremeno je javnost brujala o odnosu Jelisavete Karađorđević i Mome Kapora, koji je obavijen velom misterije, umetnosti i emocija. On — boem, slikar i pisac, sklon begu od bračnog života, a ona — princeza u egzilu, žena izuzetne harizme i plemićkog porekla. Njihov susret u Njujorku sedamdesetih godina prerastao je u priču o kojoj se decenijama pričalo i ćutalo u isto vreme.

Momo Kapor je tada već iza sebe imao brak sa Anom Pjerotić, ženom koja mu je rodila dve ćerke i bila stub njegovog doma. Ipak, umetnik njegovog temperamenta retko je znao za mir. Kada je upoznao Jelisavetu Karađorđević na jednom glamuroznom njujorškom partiju, sve se promenilo piše Stil.

Tamnokosa lepotica, elegantna i otmena, prišla mu je, uperila prst u njegov bedž na kojem je pisalo „KISS ME, I’M SERBIAN“ i rekla:

– Daj mi to!

Zbunjeni pisac tada je prvi put ugledao princezu iz zemlje u koju se nije smela vratiti. „Ja sam naša“, rekla je, i time započela priču koja je kasnije postala legenda.

Radule Perisic/ATAImages

U knjizi „Kaporova školica“ Aleksandra Đuričića, ovaj susret opisan je kao početak strasne veze koja je inspirisala roman „Zoe“. Kaporov prijatelj, slikar Peđa Nešković, svedočio je burnim trenucima iz tog perioda:

„Dok je bio u Americi, Kapor je bio u vezi s Jelisavetom Karađorđević. Prisustvovao sam njihovim razgovorima. Pričao mi je kako su, posle vođenja ljubavi, jeli džem da povrate snagu. To je bilo burno i strasno.“

Takvi detalji dodatno su podgrejali nagađanja o odnosu Jelisavete Karađorđević i Mome Kapora, koji je s vremenom prerastao u urbani mit.

Jelisavetina verzija priče

Ipak, princeza je godinama kasnije iznela drugačiju priču.

„To je čudno, pošto smo se videli samo jednom, na večeri kod Svetlane Stoun. Njegov francuski bio je slab, a engleski nije govorio. Komunikacija je bila minimalna, ali on je napisao roman. Takvi su pisci“, rekla je Jelisaveta.

Za nju je taj susret bio inspirativan, ali ne i romantičan. Za njega — izvor stvaralačke vatre koja je pretočena u književnost. Tako je odnos Jelisavete Karađorđević i Mome Kapora ostao na raskršću između mita i stvarnosti.

Antonio Ahel/ATAImages

Jelisaveta Karađorđević, žena raskošnog duha i britkog uma, tokom života je plenila harizmom i inteligencijom. U egzilu je očaravala holivudske zvezde, diplomate i industrijalce, ali i velike umetnike. Udavala se tri puta — za Hauarda Oksenberga, Nila Balfura i Manuela Ulou, a bila i verena za Ričarda Bartona.

Ipak, bez obzira na glamur i brakove, priča o njenom susretu s Kaporom ostala je najintrigantnija. Jer, možda su se njih dvoje zaista razumeli samo onako kako se razumeju ljudi koji su zauvek obeleženi nostalgijom i stvaralačkom čežnjom.

Bilo da je reč o stvarnoj romansi ili samo o iskri koja je zapalila imaginaciju, odnos Jelisavete Karađorđević i Mome Kapora ostao je svedočanstvo vremena u kojem su umetnost, strast i tuga išli ruku pod ruku.

Njihova priča i danas odjekuje kao poetski mit — između Beograda i Njujorka, stvarnosti i fikcije, žene u egzilu i pisca koji nikada nije prestao da traži inspiraciju.