Održana župska berba grožđa!
Veliki broj posetilaca probao je čuvena aleksandrovačka vina na jubilarnoj, 50. župskoj berbi, koja je od 19. do 22. septembra okupila najbolje vinare i vinogradare ovog kraja. Naslednici više od 100 porodičnih župskih vinarija iz 12. veka, ponosni na svoje grožđe, tvrde da nigde nema ovakve smotre, jer samo Aleksandrovac može da se pohvali Vinskom ulicom, Muzejem vinarstva i vinogradarstva i jedinstvenom Fontanom vina, koja je za brojne turiste besplatno istočila ravno 20.000 litara vrhunske ružice!
– Vino nam je u genima, začet sam u vinogradu, a rođen u podrumu! – objašnjava za “Novosti” Saša Ivković, čija je porodica od manastira Žiče dobila metoh. – Već 500 godina proizvodimo vina, a još čuvamo pasoš čukundede Jovana iz 1865, kome se dozvoljava trgovina pićem sa Austrougarskom. Deda Dragutin se školovao u Bordou, a ja uskoro treba da doktoriram iz vinogradarskih nauka.
Miloš Ćosić, pored četiri hektara vinograda u obližnjem Vitkovu, planira zasad još jednog hektara. Tradiciju nastavljaju sinovi, jer je Milan upisao studije tehnologije, a Dragan – voćarstva. Deka Momiru Nikoliću rodilo je svih 40 ari vinograda.
– Berba je bila odlična, vinogradi, dobro zasađeni i rigolovani, odlično podnose sušu, dobili smo visok stepen slatkoće vina – rekla je za “Novosti” Danijela Samardžić iz Vinarije “Samardžić” koja na dva hektara vinograda čuva 200 godina tradicije vinarstva.
Na jubilarnoj berbi točio se i župski bojadiser, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone, italijanski rizling. Goran Mickoski, rukovodilac Sektora za razvoj turizma opštine Ohrid, kaže nam da ovakvo poštovanje prema vinu nigde nije video.
Da je Aleksandrovac kolevka vinarstva i vinogradarstva, vidi se na svakom koraku. A najviše u muzeju posvećenom istoriji uzgajanja vrhunskih vina, čiji zapisi potiču od 1196. godine kada je veliki župan Stefan Nemanja manastiru Studenica poklonio vinogradarska sela. Domaćini muzeja podsećaju da je francuski konzul Deko 1904. godine Župu nazvao “srpska Šampanja”.
– Tragovi bavljenja poljoprivredom stari su 7.000 godina – ističe Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva.
– Župa je bogomdana za vinarsku proizvodnju, nigde ne postoji ova viševekovna tradicija vinogradarstva i vinarstva kao kod nas – ističe Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine.
– Vinogorje se prostore na oko 2.500 hektara. Oko 100 malih i velikih proizvođača vina i danas aktivno zaliva vinograde, to je naša budućnost.
Izvor: Novosti
