Oreol mistike nad stazom Svetog Jakova
Francuski gradić Le Pi en Vele je čuven po verskom turizmu. U katedrali vizantijskog izgleda počinje najveća hodočasnička magistrala zapadne Evrope, koju svake godine poseti 80.000 turista.
Oreol mistike okružuje crni megalit na vrhu brega Mont Kornel iznad grada Le Pi en Vele u jugoistočnoj francuskoj pokrajini Overnja, koji danas ima nešto više od dvadeset hiljada stanovnika. Od praistorije do danas, ogromna tamna bazaltna ploča na vrhu ugašenog vulkana smatra se mestom gde se događaju čuda. U doba keltskih Gala ona je bila centralni deo dolmena – svetilišta gde su druidi dobijali vizije i proricali. Ranohrišćansko predanje navodi da je Le Pi en Vele treće mesto u Evropi gde se vernicima javila Bogorodica, pišu Novosti.
U devetom veku crni megalit postao je početna tačka 1.600 kilometara dugog Puta Svetog apostola Jakova, najpoštovanije hodočasničke rute zapadne Evrope. Svake godine odavde oko 80.000 turista iz celog sveta kreće peške ili na biciklu ka katedrali grada Santjago de Kompostela, u španskoj pokrajini Galiciji. Tu su po predanju, apostolski učenici sahranili Jakova Zavedejeva, jednog od 12 prvozvanih apostola. On je prvi Hristov učenik pogubljen je zbog širenja nove vere. Iako je posečen i Jerusalimu, zavetovao je učenike da ga sahrane u Galiciji, jer je njena obala bila prva tačka sa koje je počeo da širi hrišćanstvo u Evropi.
Putokazi na hodočasničkoj stazi Svetog Jakova su oznake školjke iz koje izlaze zraci, simbol ovog sveca ili njegovi kipovi sa obaveznim grubim pastirskim štapom. Školjke su urezane ili na ulicama, zidovima, kamenju od njegovog groba u Galiciji Le Pi en Velea odakle su pre mnogo vekova krenuli ovi hodočasnici. U čast uspeha tog putovanja podignut je Hram Svetog Mihaila na vrhu visoke stene, koja kao kamena igla štrči iz gradskog jezgra. Uprkos nameri crkvenih vlasti da to postane početna tačka sledećih hodočašća, poklonici su i dalje put počinjali od crnog monolita u katedrali na vrhu Mont Kornela. Na strmim padinama brega nalazi se istorijski centar Le Pi en Velea čiji su stanovnici veoma predusretljivi prema gostima.
„Sezona verskog turizma kod nas je počela još u 9. veku, pa smo stekli dosta iskustva. Ovim ulicama je od tada prošlo mnogo sveta od kraljeva i vitezova do savremenih „bekpekera“. Oni prelazak Puta Svetog Jakova, Via Podensis, shvataju kao neku vrstu sporta i način da upoznaju bogatu kulturnu baštinu srca Francuske“, komentariše Gijom Ponsi iz nacionalne turističke organizacije Atut Frans.
Njegove reči potvrđuje i moderna američka hodočasnica obučena u planinarsko odelo, „naoružana“ štapovima za pešačenje.
„Pre dve godine nisam uspela da pređem celu stazu, ali sam u međuvremenu trenirala i ove godine ću sigurno uspeti“, rekla nam je Dženifer iz Kalifornije, dok smo se peli ka katedrali uskim uličicama između visokih kamenih zgrada iz 16. veka ukrašenim kipovima svetaca.
Unutrašnjost je pažljivo prilagođena modernim vremenima i potrebama turizma tako da se ne naruši duh prošlosti. Zato hodočasnici veoma rado dolaze na koncerte ili skreću u kafanice s tradicionalnim specijalitetima u dugim kamenim prostorijama koje nisu promenile izgled još od vremena renesanse. Posetioci pazare i suvenire u prodavnicama čuvene lokalne čipke i kopija viteške opreme.
Ipak, pravi cilj turista i hodočasnika je katedrala Gospe od Pija, spomenik svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Do ove veličanstvene građevine s neuobičajenom vizantijskom arhitekturom na vrhu nekadašnjeg vulkana dolazi se dugim, širokim i strmim stepeništem.
„Katedrala je, kao i bazilika i crkva pre nje, podignuta oko keltskog megalita, koji je u hrišćenskom predanju jedno od prva tri mesta u Evropi gde se vernicima javila Bogorodica. Ovo je i kasnije bilo mesto vizija, pa je oko stene sagrađena posebna oltarska prostorija – „Anđeoska odaja“. Vernice i danas dolaze da prespavaju na toj kamenoj ploči verujući u čudesno izlečenje“, kaže Žerom Kopak iz Atut Fransa.
Naš sagovornik romaničko-vizantijsku arhitekturu i freske katedrale objašnjava uticajem koji je ostavila civilizacija Konstantinopolja na krstaše koji su učestvovali u prvom pohodu. Oni su bili fascinirani sjajem Romejskog carstva s čijim su se vojnicima tada zajedno borili protiv Turaka Seldžuka. Prožimanje kultura je bilo moguće jer još nije bilo nepremostivog razdora hrišćana stvorenog 1204. krstaškim rušenjem Carigrada. Posle tog tragičnog događaja Put Svetog Jakova dugo je bio samo katolička poklonička magistrala. Sve do modernog doba, kad je prerastao u svojevrsnu stazu evropskog kulturnog hodočašća.
Znamenitost Katedrale Gospe od Pija je i kip Bogorodice sa malim Hristom koji su crni kao ugalj i optočeni zlatom. Samo u Overnji u hramovima i zamkovima koji su stanice hodočasnika na Putu Svetog Jakova postoje takve figure. Ne zna se ko je i zašto napravio crne Bogorodice, čije kopije danas stoje na mestu originala uništenih u francuskoj revoluciji. Neki istoričari umetnosti pretpostavljaju da su ih doneli krstaši iz Egipta ili su naprvljene pod uticajem egipatskih kultova. Po drugoj verziji, Bogorodice su crne da bi podsećale na monolit u Le Pi en Veleu.
Ranohrišćansko predanje navodi da se oko 4. veka neizlečivo bolesnoj ženi iz Le Pi de Velea ukazala Bogorodica i rekla joj da će ozdraviti ako sedne na crni monolit na brdu iznad grada. Bolesnica se, kaže legenda, čudesno oporavila na tamnoj steni keltskog dolmena gde joj se ponovo ukazala Bogorodica i naložila da se tu napravi bazilika. Podignut je hram nad dolenom gde su vernici i dalje doživljavali vizije, a Pi en Vile postao je prvo episkopsko sedište Galije. U 8. veku verski čistunci su srušili dolmen i njegove delove ugradili u pod crkve. Međutim, nisu uspeli da unište legendu. Vernici su više verovali tradiciji i okupljali su se u onom delu hrama gde je ukopan megalit. Kad je izgrađena katedrala, megalit je izdignut i smešten u oltarski prostor.
Izvor: Novosti
Foto: nordique/Flickr.com
